Tomi Koivusaari(Amorphis) za Highwaystar – “Ne mogu da zamislim Amorphis na Evroviziji”
Amorphis je finski folk/melodic-death metal bend koji ove godine slave 32. godine postojanja.
Za tri dana, tačnije 11. februara preko Atomic Fire Records-a stiže njihov četrnaesti studijski album „Halo”. Utkajući priče finskog nacionalnog eposa „Kalevala“ u svojih 11. pesama i interpretirajući ih na bezvremenski način, Amorphis kombinuju ulogu drevnih ministranata, poštujući tradiciju bez ostajanja u prošlosti.
Povodom „Halo”-a, imao sam čast da pričam sa gitaristom i jednim od osnivača benda Amorphis, Tomijem Koivusaarijem.
HM : Ti si u bendu od početka do danas. Koliko je se bend promenio i sama muzika ?
Tomi : Promenio je se dosta, samim tim što smo tada imali 17. godina a sada smo već zreli ljudi u godinama. Takođe i poznajemo svoje instrumente dosta bolje nego tada.
HM : Imali ste promene na vokalu u prošlosti, ali nikada nisam čuo da je neko rekao “ovo je loše” za neku vašu novu pesmu, vaši fanovi vas vole i imate dobre kritike. Kako vam to uspeva ?
Tomi : Uh, pa ne znam. Ja sam bio prvi vokal, pa smo onda Pasi i ja pevali, pa samo on, pa kada je on otišao rekli su nam da ćemo propasti i da ništa neće biti od nas. Međutim, eto, za sledeći album nakon dolaska Tomija Joutsena smo dobili sve pozitivne kritike.
HM : Da li se plašite da eksperimentišete ?
Tomi : Ne, mislim da moraš da eksperimentišeš da bi otkrio nešto novo kod samog sebe. Uvek se setiš nečega što nisi ni znao da postoji ili što ti nije palo na pamet da odsviraš kada kreneš da eksperimentišeš.
HM : A da li ste eksperimentisali na novom albumu ?
Tomi : Uh, mislim da jesmo. Odnosno, jesmo sigurno. U jednu ruku je klasičan Amorphis album, ali sa druge strane i nije. Meni je problem da ga opišem zbog toga što sam ga ja pravio i bio sam svaki dan da probama i snimanju, kao kada si svaki dan sa nekom osobom pa ne vidiš kada je nešto drugačije na njoj. Neki kažu da je žešći, neki kažu da je popastiji. Neki kažu da je jednostavniji, neki kažu da je progresivniji, ko će ga znati.
HM : Tekstovi su o finskom epu “Kalevala”. Plašite li se da možda neko ko nije sa Baltika neće razumeti tekstove ili svako može da ih razume kako hoće?
Tomi : Uh, iskreno mislim da je dobar tekst dobar tekst. Ovo jesu tekstovi koji su možda bliži finskoj i baltičkoj kulturi, ali su priče koje može svako da razume, dobre priče. Ja se mnogo više plašim toga da neko ne čuje da su tekstovi o “Kalevali” i da ne kaže ‘Šta je ovo, ma ne mogu da se smaram ovim, ko zna kakva glupost’, zbog toga što ga je strah da otkrije nešto novo. A ovako mislim da tekstove može razumeti i svako na svoj način.
HM : Moram da te pitam nešto o finskom metalu. Kako uspevate da imate toliko legendarnih metal bendova koji su uspeli u svetu?
Tomi : Uh, pojma nemam. Reći ću ti najkliše odgovor ikada – nemamo šta drugo da radimo tokom snežne zime hahah. Zaista ne znam, možda, ali samo možda je zbog toga što je ’80ih dosta bendova dolazilo kod nas i onda je prvi veći broj bendova iz finske otišao u svet ’90ih pod uticajem tih koji su dolazili da ih slušamo. Želeli smo da stvorimo i mi nešto svoje, neku autorsku muziku koju će slušati drugi.
HM : Gledaš li Evroviziju? Prošle godine vas je predstavljao nu metal bend Blind Cinnel, a ove godine šansu ima legendarni rok bend The Rasmus. Vi ste jedina zemlja koja skoro svake godine šalje neki dobar rock/metal bend. Da li su finci zaista ludi za metalom ili je to samo priča ?
Tomi : Ne gledam, ali sam ispratio. The Rasmus su mi dragi prijatelji i maksimalno ih podržavam. Mi smo kao narod uvek voleli metal, ali mislim da je ekspanzija nastala kada su Lordi osvojili Evroviziju. Prvo smo se plašili šta će ljudi reći što smo poslali onakve čudake u maskama a onda kad smo pobedili smo bili kao, jeeeej. Mislim da nigde na svetu ne možeš u sred dana da čuješ black metal u gradu. Da, finci zaista vole metal. A što se tiče Evrovizije, da se nadovežem, stvarno podržavam i pratim koliko mogu, ali nas nikada ne bih mogao da zamislim tamo. Nije to mesto za nas.