UNDERGROUND ILI MAINSTREAM: SARA VULETIĆ ODGOVARA NA VJEČNO PITANJE

Prvi dan tradicionalnog 22. jazz festivala na Zelenkovcu obilježilo je pojavljivanje benda Sonas & Nymf.

Živ i spektakularan Sonas & Nymf na muzičkoj andergraund sceni prepoznatljiv je po elektro-funk zvuku, a muzičari benda svoju magiju prave tako što ostaju autentični i orginalni. Kantautorka i glavni vokal, Sara Vuletić – Sonas, odgovorila nam je na par pitanja o andergraund sceni i stvaranju muzike.

Intervju uradila Marija Šormaz

Marija : Sinoć sam čula stih „Svjetlo nikada ne nestaje“. Šta da radimo kad neko ili nešto gasi naše svjetlo? Napravimo muziku?

Sara : Meni je muzika kanal izražavanja. Svako prolazi kroz razne situacije u životu. Kada uđem u taj neki mračniji deo sebe gde se dešavaju različiti momenti koji mi neretko ne prijaju, a budući da sam jako emotivna (dosta sam u životu bila introvertna) – kroz poeziju i muziku pronalazim stvaralački put koji mi pomaže da prevaziđem težinu. Nastaviš dalje, veruješ, nadaš se da će neki sledeći dan i sledeća okolnost doneti nešto bolje. Tražiš postojanje nove svetlost na kraju tunela, mislim da drugačije čovek ne može da konstruktivno živi ako je umetnička duša.

Marija : Šta misliš o Konstrakti koja je deset godina bila andergraund, a nakon Eurosong-a ljudi je obožavaju?

Sara : Ja nju jako poštujem kao umetnicu zato što je pre svega jedan sjajan vokal i to što je uradila sa svojom karijerom je jako hrabro. Ono o čemu peva negde dotiče sve. Teme su univerzalne. Lično, muzički, mogu da kažem da njen sadašnji pravac nije nešto što obožavam, ali mislim da je kao umetnica iskoračila korak ispred onog što se dešava već neko vreme kod nas na estradi. Jako mi je drago što nas je predstavila na Evroviziji jer je drugačija po mnogo čemu od onog što smo čuli do sada.

Marija : A da li je zdravo za jednu umjetnicu da postane mejnstrim, a bila je andergraund?

Sara : Taj trenutak prelaza iz jedne kategorije u drugu je nešto što se nikada ne zna, što važi generalno za različite muzičke pravce. Nije ni ovo prvi primer da je neko bio na neki način andergraund pa postao vrlo poznat. Neko to radi namerno zato što prosto želi da postane afirmisaniji, da li iz finansijskih razloga ili kojih god, nije ni važno. Da bi ljudi masovnije poludeli da tako kažem za idejom/zvukom, izraz se upakuje u komercijalniji i popularniji zvuk, pronađe se subliminalno i psihološki tema sa kojom se ljudi identifikuju i svi ti elementi itekako utiču na popularizaciju muzike i širenje manije. Vizuelni identitet umetnika je takođe presudan u ovom kontekstu. Istakla bih takođe da se nikad ne zna kad će se za nekoga u karijeri desiti nagli uspon. Umetnost je čudo! Da li se sve ovo meni lično sviđa mislim da možda nije ni važno u ovom trenutku, ali u svakom slučaju poštujem kada neko, da kažem tako, iskorači iz sebe, poštujem hrabrost, istrajnost i odvažnost. Kad pričamo o Konstakti, meni se lično po ukusu više dopada neki zvuk koji je ranije imala, ja sam ipak dete andergraunda. Opet, svako ima svoj neki put i želim joj od srca svaki uspeh u narednim koracima.

Marija : Čini mi se da voliš modu i estetiku, a Isidora Bjelica kaže da smo na višoj vibraciji kad smo lijepi. Je li ljepota umjetnost?

Sara : Pa da, volim eklektičan stil odevanja, fuziju pomalo i istočnjačkog stila sa evropskim. Studirala sam arapski, živela 10 godina u Omanu, obišla ceo svet i upoznala mnoštvo kultura. Lepota je u različitosti. Jako je interesantna kultura koja nama nije toliko znana, no ne volim da odem totalno u istočnjački fazon, najviše mi prija da uklapam različite stilove odevanja i stvorim nešto novo, svoje… Možda i to govori o tome kakva sam osoba na neki način.

Marija : Moda je možda pokretna misao, kao što kaže Karl Lagerfild?

Sara : Pa jeste.

Marija : Zašto andergraund ostane andergraund? Ako nije do kvaliteta pjesama do čega je?

Sara : Ako pričamo o undergroundu kao alternativi, pošto sam odrasla slušajući razne muzičke stilove, uvek me je vuklo više da volim grandž od mejnstrima. Međutim evo sad npr. kad pričamo o nekim umetnicima koji su jako veliki, dobri, poznati, na neki način su i mejnstrim iako je zvuk alternativa. Tipa Nick Cave koga obožavam i kao umetnika, kantautora, pesika, (baš sam bila na njegovom koncertu na Exit-u). Otvaram pitanje je li on andergraund ili mejnstrim?

Teško je reći zato što je on pre svega autentičan. On je umetnik. On je to što jeste i toliko je jak i iskren u onome što radi da prosto ljudi koji vole tu muziku njega cene jer je kvalitetan i svoj. Ranije je bio princ tame. Sad ga više vidim kao Princa svetla – subjektivni osećaj. Premda je muzika i dalje predominantno mračna, oko njegove aure se stvara zvezdana prašina. Nastavio je da bude iskren u svom muzičkom izrazu, te je on ustvari napravio od andergraunda mejnstrim. Evoluira na jako interesantan način. Kad vidiš takvog umetnika, shvatiš da on jeste muzika. On je otelotvorenje umetnosti koju stvara.

Veoma cenim kad su ljudi iskreni u onome što jesu i sasvim je u redu da se menjaju muzički stilovi ako to duša nalaže, a taj originalni izraz, ta esencija, iskra mora da se vidi i da ostane nepromenjena. Kad pričamo o velikm bendovima koji traju decenijama, naravno da im nije svaki album isti i ne treba da bude. Npr. U2, posebno između 80tih pa do početka ulaska u novi milenijum, su mnogo menjali zvuk, ali su ostajali to što jesu i prepoznatljivi. Oni su u tom periodu svaki album stvarali na drugačiji način. Oni jesu komercijalni ali opet nisu bili profani. Hoću reći da je ovo pitanje ‘thin line’, „andergraund umetnici moraju da budu ljudi koji su problematični i muzika koja je neshvatljiva“ – nije to baš tako!

Ako pričamo o domaćoj sceni Kanda Kodža i Nebojša su sjajni. Njih baš volim i to je bend u Srbiji koji najviše poštujem zato što su jako autentični, jako su alternativni, a opet dopadljivi zvukom. Ostali su ono što jesu sve vreme.

Marija : Šta je tvoja osnovna poruka. Šta je ono što ti jesi?

Sara : Da čovek pronalazi nova polja u sebi, da ostaje u esenciji ono što jeste, da se trudi da se stalno razvija, da bude fer prema sebi i drugima, da prašta. Ceo život muzika je neodvojiv deo mene. Imala sam periode kada se nisam dovoljno bavila njome zbog posla, zbog drugih stvari. To mi je jako teško padalo, ali ona nikada nije nestajala iz mene. Postoji uz mene od kad sam dete, od šeste godine kad sam otkrila Pearl Jam :D. Inspiracija su mi uvijek bili muzičari. Veliki sam poklonik i vizuelne umetnosti, s tim što muzika dominira kao glavni kanal izražavanja, prepoznavanja emocija. Ostati poseban, ostati svoj, da ne citiram neke… a opet i biti iskren to je najvažnije i ne možeš da promašiš. Najvažnije je da dela, da stvaranje pesme dolazi iz duše, kako mi je rekao jednom prilikom i pevač Enigme Andru Donalds, sve ostalo je fejk.

Marija : Da li umjetnost nastaje iz nečeg lijepog i laganog ili situacija u kojima brišemo pod suzama u patnji i bolu?

Sara : Uglavnom je ovo drugo, što nije suštinski loše zato što onda čovek nađe put. Imamo situaciju gde dominiraju patnja i bol. Problemi koje čovek ne zna kako da prevaziđe, i ako ima sklonost, umetnost ume da bude način i terapija. Nakon tog procesa osećam se možda malo, da kažem tako, pozitivno istrošeno… Kada se stvara kao da se ipak iskristališe nešto, doživi u novom svetlu. Katarza. Opet i lepi momenti naravno umeju da izazovu stvarački nagon.

Marija : Pišeš li pjesme u kuhinji, u klubu, kad ustaneš… Gdje i kako pišeš ove sjajne stvari?

Sara : Nemam svoje određeno mesto, npr. da moram da se zatvorim u jednu sobu. Imam jako aktivan život. Nekada zapišem nešto dok putujem u vozu, šetam, čak i tokom drugih radnih obaveza, kada ugrabim neki kreativni trenutak.

Elem, uglavnom volim da pišem uveče kad ostanem sama i kad se spusti svetlost dana u tihim satima. Misli se smire i onda izađu ustvari prave stvari koje ne mogu da dođu do izražaja tokom intenzivnih dnevnih obaveza. Stvaranje ipak zahteva mir i osamu ili pak kad se sklope prave energije i kad se desi zajednička čarolija još je lepše.

Marija : Šta je najljepše što ste napisali i odsvirali i gdje to možemo čuti?

Sara : Radim trenutno na autorskom albumu, tako da se tome jako radujem. Što se tiče dosadašnjeg publikovanog stvaralaštva, izdvojila bih single ‘Sometimes’. To je moja prva potpuno autorska pesma koja je plasirana u etar prošle. Producirao je Srđan Vujić. Album ‘Blue Void’ sam radila u saradnji sa NYMF-om i izdat je 2021 godine. Na njemu smo počeli da radimo tokom pandemije tako da je to bio izuzetno inovativan i zanimljiv projekat. Numere sa albuma ‘Blue Void’ smo odsvirali između ostalih i na festivalu u Zelenkovu. Planiramo zajedno i nove pesme i remasterovanje nekih starih apropo određenih novih situacija i saradnji koje su se desile.