Wed. Sep 22nd, 2021

Photo : Wood RS

YU GRUPA ZA HIGHWAYSTAR: Šta Harley Davidson i rokenrol imaju zajedničko?

„Rokenrol ne umire, rokenrol je dobio svoje mesto kao svaka vrsta muzike koja u jednom momentu kada je najpopularnija, ona doživi potpunu ekspanziju i onda u drugom vremenu rokenrol je toliko sveprisutan da se bez njega ne može, kao što se ne može ni bez klasične muzike.“

Čitaocima Highwaystara, ne mogu se suzdržati, a da ne preporučim knjigu Ivana Ivačkovića „Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika“, gdje se može naći sledeća zanimljivost: „Ono što se, međutim, nikako ne može preskočiti jeste objavljivanje singla „U tami disko kluba“ 1972. godine – tekst za tu pesmu napisao je Zoran Modli – ali je, pomalo čudno, ta ploča važna najpre zbog B-strane; na njoj se, naime, našla pesma „Kosovski božuri“, jedna od najlepših i najpopularnijih u karijeru YU grupe. Interesantno je, inače, da je ta pesma trebalo da bude intstrumental i da je tekst, uz asistenciju Nikole Karaklajića i novinara Petra Popovića, napisan tek pred ulazak u studio.“

HM: Prije svega, čestitam na 50 godina karijere, kako se traje 50 godina i šta biste rekli nekim bendovima koji tek počinju?

Dragi: Hvala lepo pre svega, to znači biti živ i zdrav, ako to niste ne vredi. Voleti ono čime se bavite u životu uz dosta odricanja i sreće. Bez prijatelja to ne bi moglo ništa da se ostvari, kao i porodice, bez neke podrške s te strane jer porodica trpi, moram priznati. Ranije, mi smo imali po tri meseca vezane turneje, znači, ne dođete kući. Ni nama nije lako, a ni njima. Ko voli poroke, taj neće ovoliko trajati sigurno.

HM: Šta spaja rokenrol i Harley Davidson-a?

Dragi: Pa opet lepota. Vi kad sednete na Harley Davidson-a, na bilo koji motor, ma bicikl, trotinet, bilo šta, treba uživati u svemu tome. To je predivno, tu se doživljava jedna sloboda kao da jašete konja nekog, kad ja vozim Harlija tako mi je. I jedno i drugo je agresivno na kraju krajeva, i adrenalinski ako hoćete, to je prosto nerazdvojno.

HM: Da li je istina da na „licu mjesta“ mijenjate numeru, tačnije na nastupu i da znate kako će pjesma početi ali ne i kakav je kraj, zašto to radite?

Dragi: Radimo to da se zabavimo, zato što je to nama zabavno. Pa ne smete da budete samo u jednom fazonu ceo život, pa mislim, to bi dojadilo svakome.

HM: Apropo poznatog stiha „Ili živiš rokenrol ili ne znaš šta je to“, pogledajte u kakvom svijetu živimo, gdje je rokenrol pogriješio, može li se reći da rokenrol umire kao žanr i zašto je to tako?

Petar: Novokomponovana muzika je budalaština koja se nažalost kod primitivnog sveta ukorenila kao način izražavanja, to nažalost postaje način na koji komuniciramo jedni sa drugima, način vaspitanja… To je stvar koja jednostavno ljudima koji vode naše zemlje odgovara da bismo se svi ponašali kao ovce i da bi mogli kao ovce da nas drže u određenim torovima i za to smo sami krivi zato što pristajemo na to. Rokenrol ne umire, rokenrol je dobio svoje mesto kao svaka vrsta muzike koja u jednom momentu kada je najpopularnija, ona doživi potpunu ekspanziju i onda u drugom vremenu rokenrol je toliko sveprisutan da se bez njega ne može, kao što se ne može ni bez klasične muzike. Neko bi mogao naivno da kaže da klasičnu muziku više niko ne sluša, a pogledajte samo filmove, pogledajte samo crtane filmove, igrice, prepune primenjene klasične muzike.

Dragi: Ja sam siguran da ne umire kao žanr, samo što mu ne poklanjaju malo više pažnje, a za to su opet krivi neki klinci, novi, koji bi voleli preko noći da postanu popularni, poznati, da zarađuju novac i ne znam već šta, za sve je potrebno vreme i strpljenje, a ove generacije danas to nemaju. To im ja zameram najviše. Ima sjajnih muzičara zaista, ali moraju da izdrže godinu-dve da se kao ljudi nađu, onda da imaju tu želju da uspeju na uštrb onoga što se zove odricanje. Nema preko noći popularnosti, nema preko noći da vas neko voli ili da vas pušta na radio stanicama.

HM: Šta je najljepše što vam se desilo za ovih 50 godina

Dragi: U svakom slučaju rođenje mog sina. A u karijeri je bilo sjajnih trenutaka, svaka godina je nosila svoje. Bilo je tu i lepih i ružnih, ali na svu sreću tih ružnih trenutaka je puno manje i to se zaboravi.

HM: Kada biste mogli uporediti rokenrol i muziku 80ih i danas, šta biste rekli?

Dragi: Pa ne može da se poredi! Glupo je upoređivati, ovo danas što ja slušam sve liči jedno na drugo, ovo što se pušta na radio stanicama. Što se tiče samih muzičara, oni su napredniji od nas zato što su bolje informisani, imaju mogućnost da putem interneta dođu do svakog i da pogledaju šta je taj odsvirao pa da primene to u svojoj muzici.

Kompjuter je doveo do toga da su vrlo slični, a nas je krasilo, krasi i dalje, to što smo različiti od ostalih bendova, ne samo Yu Grupa nego svi mi koji danas sviramo, stara garda, svi se mi razlikujemo i trudimo se da se što više razlikujemo.

HM: Omiljena pjesma YU grupe?

Dragi: „Crni leptir“, naravno.

Petar: „Bože, spasi me“.

HM: Kada biste mogli ohrabriti jednom rečenicom mlade rok muzičare, šta biste im rekli, u ovom svijetu danas?

Dragi: Pa, ako nemaju tu želju za unutrašnjom borbom, ne da se bore protiv nevidljivog neprijatelja, već tu želju da se dokažu, da su istrajni sa ljubavlju to da rade – uspeh je neminovan. Naravno, ne bez prijatelja.

„Svaki nastup YU grupe je je pravo predavanje o suštini rokenrola i čestitosti sa kojom se u tu muziku nekada ulazilo. Više nego bilo ko drugi, YU grupa je, opet se videlo, bila i ostala oličenje časti, iskrenosti i istinskog majstorstva.“ – riječ je muzičkih znalaca.

Novinar(intervju uradila): Marija Šormaz

Highwaystar Magazine radio