Zašto su japanske bonus pesme toliko specifične

Možda ste ih videli u vašoj lokalnoj prodavnici ploča (pod pretpostavkom da ste dovoljno srećni da je još uvek imate) ili preko onlajn prodavaca i prodavaca.

Prepoznatljive zahvaljujući svojim zapečaćenim plastičnim omotima sa kolonom dugim inčima u boji (poznatom kao ‘obi traka’) na levoj strani, japanske CD verzije zapadnih albuma najčešće sadrže ekskluzivne bonus pesme koje nisu lako dostupne drugde.

Ali šta su tačno ove bonus numere? Zašto postoje i odakle dolaze? Članak u nastavku će odgovoriti na sva ova pitanja i još mnogo toga.

Dakle, šta je japanska bonus numera?

Pretpostavimo da želite da posedujete neko CD izdanje novijih albuma, i neka ono košta recimo 900 dinara.

Neretko, međutim, postoje četiri dodatne verzije albuma na diskovima u boji — bela, crvena, žuta i plava — od kojih svaka sadrži originalne pesme plus specijalnu bonus numeru (različitu numeru za svaku boju). Ova ograničena izdanja sada koštaju recimo oko 6000 dinara, a da biste dobili sve četiri pesme, u suštini biste kupovali originalni set pesama četiri puta.

Besramno profiterstvo, moglo bi se reći. Drugi bi tvrdili da vas niko ne tera da kupujete ove dodatne diskove, ali tu ljubav kolekcionara ne može da razume niko ko nije taj.

Ako proronjate malo po netu možda ćete biti iznenađeni kada otkrijete da japansko CD izdanje u ogromnom broju slučaja sadrži sve četiri bonus pesme, što znači da su japanski potrošači imali pristup dodatnom materijalu kao standard, po ceni jednog albuma.

Daft Punk, Florence and the Machine, Foo Fighters, čak i Beyonce su dodali ekskluzivne pesme i mikseve svojim japanskim izdanjima. Ovih dana, u stvari, ogromna je verovatnoća da ćete naći dodatni sadržaj na japanskoj verziji.

Ovaj dodatni sadržaj može biti, u najboljem slučaju, teško pronaći negde drugde, a u nekim slučajevima i nemoguće. Na primer, izdanje američkog metal benda Trivium iz 2021., “In The Court Of The Dragon”, sadrži dve dodatne pesme uživo na svom japanskom izdanju koje nećete naći ni na jednom servisu za striming.

Zašto Japan?

Kratak odgovor je da ovi dodaci postoje da podstaknu domaće kupce da kupuju fizičku muziku proizvedenu u Japanu, a ne da uvoze ploče iz SAD ili negde drugde. Cena za proizvodnju CD-a u Japanu je znatno veća, što znači da bi do trenutka kada se pojave na policama, standardni album mogao koštati oko 2.500 jena, što je ekvivalentno oko 2100 dinara.

Razlozi za ovo su komplikovani. Vrednost jena, visoki troškovi života u Japanu i nacionalna preferencija za korišćenje najkvalitetnijih materijala, zajedno sa komplikovanim distributivnim lancem koji uključuje mnogo posrednika, doprinose povećanju cene.

Po toj ceni, japanskom potrošaču (ili prodavcu) bi bilo znatno jeftinije da kupi albume u inostranstvu. Čak i sa troškovima dostave, i dalje bi bilo značajnih ušteda u novčanom smislu. Međutim, dodajte ekskluzivne bonus pesme i polje za igru je ujednačenije. Da li plaćate manje za manje pesama i duže vreme čekanja? Ili pokupite kvalitetniju verziju sa svim materijalima u prodavnici?

Odakle dolaze ove bonus numere?

Praksa je potpuno legitimna. Kada japanske izdavačke kuće steknu prava za distribuciju zapadnih albuma, deo dogovora će biti da dotični izvođač/bend ponudi dodatne numere koje nisu dostupne u ‘standardnom’ izdanju. Ovde je vredno napomenuti da je Japan zemlja u kojoj su fizički mediji još uvek iznenađujuće traženi, za razliku od Evrope i Amerike gde streaming uveliko vlada. U vreme ovog Reuter-ovog izveštaja iz 2020. godine, CD-ovi su činili više od 70 odsto prodaje snimaka u zemlji.

Dakle, svakako postoji podsticaj za izvođače da nastave da izdaju albume u Japanu na CD-u, ali to bi se moglo promeniti u bliskoj budućnosti. Usluge streamovanja, iako su i dalje znatno manje popularne u zemlji, postepeno povećavaju svoj tržišni udeo.

Da li su vredni cene?

Na ovo je teško odgovoriti. Neki umetnici i izdavači izgledaju savesnije od drugih u pružanju kvalitetnog materijala. Verzije uživo su glavna stvar, kao i remiksi i alternativne verzije. Mogli biste postaviti isto pitanje u vezi sa zapadnim „delux“ ili „godišnjica“ izdanjima. Odgovor se razlikuje od slučaja do slučaja i u velikoj meri zavisi od pojedinačnog kupca. Za one koji završavaju, međutim, svaki bonus materijal će biti privlačan.

U nekim slučajevima, dodatne japanske pesme mogu biti dostupne u alternativnim izdanjima van zemlje ili putem CD-singlova. Ponekad se bonus materijal pojavljuje u kasnijim izdanjima, iako to nije zagarantovano i, bez poznavanja pojedinačnih ugovora, nemoguće je predvideti.

Još jedan faktor vredi razmotriti — mnogi će se zakleti da su sami japanski CD-ovi boljeg kvaliteta zvuka od njihovih američkih/evropskih kolega. Ovo se posebno odnosi na izdanja iz 80-ih i 90-ih, koja su veoma tražena od strane kolekcionara. Nažalost, podaci nisu lako dostupni za testiranje.

Da li se ovo dešava samo u Japanu?

Ne. Tipično, prva izdavačka kuća umetnika će biti mala, regionalna, locirana u njihovom regionu ili zemlji porekla. Tradicionalno, oni nemaju resurse za distribuciju širom sveta. Umesto toga, dali bi snimke u zakup drugim izdavačkim kućama na drugim lokacijama, koje će razumljivo želeti da razlikuju njihovo izdanje od originala.

Postoje i neki veliki umetnici koji namerno vole da stvari drže odvojene. Pevačica Bjork, na primer, distribuira svoju muziku preko nekoliko različitih diskografskih kuća na različitim teritorijama. Prednosti su dvostruke, donoseći veći prihod od napredovanja i povećanu umetničku kontrolu. Loša strana, naravno, leži u tome što morate pregovarati i pratiti sve ove odvojene poslove.

Čak i u slučajevima kada album distribuira jedna velika korporacija, regionalne razlike mogu nastati iz praktičnih, političkih ili verskih razloga. Istraživanje tržišta može sugerisati da određene populacije možda neće uživati u određenoj pesmi, ili čak biti uvređene zbog toga. Negativan publicitet treba izbegavati po svaku cenu. Jedan poznati primer dolazi iz britanskog benda Manic Street Preachers čiji je debi album “Generation Terrorists” imao čak četiri pesme uklonjene iz američkog izdanja. U Španiji, “Sticki Fingers” grupe Rolling Stones izbacili su pesmu „Sister Morphine” iz svoje regionalne verzije zbog otvorenog upućivanja na drogu.

Zaključak i više razmišljanja

Kao što vidite, kada su u pitanju japanske bonus pesme ili bonus materijal bilo koje vrste, ovo je široka i komplikovana tema. Što postavlja pitanje: da li će izdanja albuma ikada biti standardizovana?

Možete očekivati da će porast onlajn streaminga biti pozitivan u tom pogledu, međutim, da uzmemo samo Spotify kao primer, dostupni sadržaj se i dalje razlikuje od zemlje do okruga. Moguće je da bi se jednog dana mogla desiti globalna standardizacija, ali u međuvremenu mi kolekcionari ostajemo da se igramo detektiva, u potrazi za „izgubljenim“ blagom i retkim otimanjima. Pa opet, zar to i ne čini zabavnim sve ovo ?