Bob Dilan Foto: EPA-EFE/DOMENECH CASTELLO

Da li ste znali ovih 10 zanimljivih detalja o Bobu Dilanu ?

Ovaj svet je prenatrpan. Teško je doći do vrha, rekao je jednom legendarni muzičar Bob Dilan.

Predstavljao se kao Elston Gun, Blajnd boj Grant, Bob Landi, Robert Milkuvd Tomas, Laki Vilburi, Džek Frost, Sergej Petrov, ali je već šest decenija najpoznatiji kao Bob Dilan.

Važi za čoveka koji je „uozbiljio rokenrol“.

Bob Dilan Foto: The Hollywood Archive / Hollywood Archive / Profimedia

U impresivnoj karijeri Dilan je objavio 39 studijskih albuma, 95 singlova, 15 koncertnih i 29 kompilacijskih izdanja, koji su prodati u tiražu od osamdesetak miliona primeraka, a autor je nekih od najvećih rok klasika.

Iza njega su i Gremi, Oskar, Polar priznanja, uvršćen je u Rokenrol hol slavnih i jedini je muzičar koji je ovenčan Pulicerovom i Nobelovom nagradom.

Bob Dilan zapravo nije njegovo pravo ime

Robert Alen Cimerman, kako je Dilanovo pravo ime, rođen je 24. maja 1941. godine u Dulutu u Minesoti, gde su njegovi preci došli iz Odese posle pogroma Jevreja 1905. godine.

Odrastajući u Minesoti, Dilan i njegovi roditelji bili su deo male, ali veoma povezane jevrejske zajednice. Nakon što je sedamdesetih godina prošlog veka posetio Izrael rekao je i ovo:

– Zanimalo me je zašto mnogi mrze Jevreje. To je teško objasniti…

Međutim, krajem sedamdesetih svet je bio šokiran kada je Dilan prešao u hrišćanstvo, što je tek 1984. godine ovako obrazložio za “Rolingston”:

– Nikada nisam rekao da sam se ponovo rodio kao hrišćanin. Uvek sam verovao da postoji neka viša sila, da ovo nije stvaran svet i da ćemo u pravi tek dospeti.

A onda je sve u intervjuu za “Njuzvik” 1997. dodatno pojasnio:

– Religiju pronalazim u muzici. Nigde više. Ne zanimaju me rabini, sveštenici…Više sam naučio iz pesama!

I danas, uz Prinsa, najpoznatiji muzički sin Minesote, slušajući radio zaljubio se u muziku, a svoje prve snimke, obrade Litla Ričarda, Karla Perkinsa i Lojda Prajsa načinio je za Božić 1956. u skladištu jedne prodavnice.

Upisao se na Univerzitet u Mineapolisu, koji je napustio posle samo godinu dana. U tom gradu se uključio u Dinkitaun serkl, koji je okupljao zaljubljenike u folk, i počeo da koristi pseudonim Bob Dilan. Nikada nije objasnio poreklo svog alijasa, pa je misterija da li mu je lajtmotiv za pseudonim bio velški pesnik Dilan Tomas.

A 1961. zaputio se u Njujork, gde je počeo da nastupa po malim klubovima za “siću”. Međutim, nakon pozitivne kritike Roberta Šeltona u “Njujork tajmsu”, privukao je pažnju Džona Hamonda, zahvaljujući kome je dobio ugovor sa izdavačkom kućom “Kolumbija rekords”.

Već naredne, 1962. objavljuje debi album “Bob Dylan”, a usledila su izdanja “The Freewheelin’ Bob Dylan” i “The Times They Are A-Changin”.

Dilan – glas generacije

Muzičar već tada stiče kultni status, postaje i dominantna ličnost “novog folk pokreta”, a njegove pesme su u to vreme obrađivali Soni i Šer, Manfred men i Džoan Baez, Bobova prijateljica i, jedno vreme, romantična partnerka.

Bob Dilan i Džoan Baez Foto: akg-images / AKG / Profimedia

Mnoga od Dilanovih najviše hvaljenih dela datiraju iz šezdesetih godina prošlog veka, kada je doživljavan kao neformalni društveni hroničar i značajna figura pokreta za građanska prava. Sa Džoan Baez pevao je na Vašingtonskom maršu 28. avgusta 1963. godine na kome je Martin Luter King održao čuveni govor. U pesmi koja je postala himna njegove generacije “The Times They Are A-Changin” Dilan peva:

“Otvorite širom oči, jer ovakva šansa neće doći ponovo”.

U pesmama, kao što su “Blowin’ in the Wind”, “A Hard Rain’s A-Gonna Fall”, “Only a Pawn in Their Game”, “With God on Our Side”, “Masters of War”, govorio je o teroru trke u nuklearnom naoružanju, o siromaštvu, rasizmu, ratu…

Iako je u vreme izlaska albuma “The Times They Are A-Changin” imao nepune 23 godine, okarakterisan je kao “glas generacije”! I dok je bio uzor generaciji “buntovnika sa razlogom”, ovako je govorio:

– Političku pesmu nikada nisam napisao. Pesme ne mogu da spasu svet.

Najčešće je opisivan kao jedan od najtajanstvenijih ljudi u rokenrolu. Ženio se dva puta i ima petoro dece, a danas živi sam u Malibuu i vegetarijanac je.

Dilan- “Like a Roling Stone”

Ako bi se jedna numera iz prebogatog opusa mogla izdvojiti, onda bi to bila pesma “Like a Roling Stone”. Objavljena je u julu 1965. godine, a stihovi za ovu kultnu numeru nastali su samo mesec dana ranije kada se Dilan vratio sa turneje po Engleskoj koja ga je potpuno iscrpla.

I baš ti stihovi, rukom ispisani, na aukciji, održanoj 2014. godine, prodati su za čak dva miliona dolara, što je u to vreme bio rekord. Iako zvaničnici diskografske kuće “Kolumbija rekords” nisu bili radi da je objave kao singl, zbog toga što traje šest minuta i ima “bučan rokenrol zvuk”, ispostavilo se da je to postala komercijalno najuspešnija Dilanova numera.

Pesma “Like a Roling Stone” našla se na prvom mestu liste 500 najboljih pesama svih vremena u izboru “Rolingstona”, u dva navrata – 2004. i 2010. godine. Prošle godine, u “revidiranom izboru” našla se na petom mestu.

I kada je magazin “Ankat” pravio listu pesama koje su promenile svet, na prvom mestu bila je “Like a Rolling Stone”.

Dilanove pesme poznatije kao obrade

Džoni Keš je davno rekao da je Dilan “najveći pisac našeg vremena”. Džo Stramer je jednom izjavio da je Bob “postavio temelj za ozbiljnost, duhovnost i dubinu rok muzike”, a Brus Springstin da je “oslobađao naš um na način na koji je Elvis oslobađao naše telo”.

Dilan se našao i na listi 100 najznačajnijih ličnosti prošlog veka u izboru magazina “Tajm”. O tome koliko je Dilan uticajan u svetu muzike najbolje svedoče obrade njegovih pesama. Zapravo, neke numere koje je potpisao postale su poznatije u izvođenju njegovih kolega, nego njega samog. Urađeno je, prema nezvaničnim podacima, više od 6.000 obrada njegovih pesama. Od toga je maltene 400 verzija numere “Blowin’ In The Wind”, više od 200 varijanti “Don’t Think Twice, It’s All Right”, 181 put obrađena je “I Shall Be Released”…

Među gotovo tri hiljade umetnika koji su dali svoje viđenje Dilanovih pesama su Džimi Hendriks, Rolingstonsi, Nil Jang, Tom Peti, Rod Stjuart, Erik Klepton, Vajt strajps, Brajan Feri, Rage Against the Machine…

Kada je 1973. godine napisao pesmu “Knockin` on a Heaven`s Door” nije ni slutio da će postati hit. Ne samo što je bila u prvih deset na listama, već su je još više proslavili oni koji su je obrađivali – Guns `n` Roses, Erik Klepton, Rendi Kraford…

Prve tri Gremi nagrade za Dilana tek 1997. godine

Tokom osamdesetih, uz Roja Orbisona, Toma Petija, Džordža Harisona i Džefa Lina, bio je deo projekta Treveling vilburis. U Rokenrol hol slavnih uvršćen je 1988. godine. I baš ta osma dekada bila je, po oceni kritičara, doba kada je kantautor privremeno izgubio inspiraciju.

Iako tako uticajan, prvu Gremi nagradu dobio je tek 1998. Zapravo, na ceremoniji najznačajnijih muzičkih priznanja ovenčan je s tri nagrade za 13. studijski album “Time Out of Mind”, koji je objavljen godinu dana ranije u produkciji Danijela Lanoe. Za “povratak u formu nakon krize muzičkog identiteta” dobio je Gremi za album godine, najbolji savremeni folk album i najbolju mušku rok izvedbu u pesmi “Cold Irons Bound”.

A 2001. dobio je Oskara. Jedno vreme se nije razdvajao od ove “figurice”, koja je na njegovim koncertima imala počasno mesto na pojačalu.

Dilan – glumac, slikar, reditelj

Iako najpoznatiji kao muzičar i kantautor, Dilan se iskazao i u drugim vidovima umetnosti. „Glavni je junak” petstotinak knjiga, oprobao se kao pisac fikcije sa knjigom “Tarantula”, a njegove impresionističke memoare “Hronike” (Chronicles Vol. 1) kritika je dočekala sa oduševljenjem.

Dilanova “Tarantula” Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Ni film mu nije bio stran. Njegova muzika korišćena je u više od 300 filmskih i TV ostvarenja.

Dilanov filmski debi desio se 1965. u Penebejkerovom ostvarenju o njegovoj turneji u Velikoj Britaniji “Don’t Look Back”, a naredne godine je režirao dokumentarac “Eat The Document”. Već 1973. godine igrao je u filmu Sema Pekinpoa “Pat Garrett and Bill The Kid”, za koji je i pisao muziku i tada je nastala numera “Knockin’ On Heaven’s Door”. Pojavio se i u sopstvenom dokumentarnom ostvarenju “Renaldo and Clara”, a pod pseudonimom Sergej Petrov napisao je scenario za film “Masked and Anonymous” iz 2003. u kome je i igrao.

Pre desetak godina Martin Skorseze snimio je biografski film “No Direction Home”, a 2007. Tod Hejns potpisao je “I’m Not There” u kome je Dilana iz različitih faza tumačilo šest glumaca.

Dilan je odmalena voleo da crta, ali tek 2007. u nemačkom gradu Čemnic svet je upoznao Boba Dilana – slikara, i to zahvaljujući Ingrid Musinger, direktorki Umetničke galerije.

– Bio sam fasciniran time što je neko toliko zainteresovan za moj rad. Da nije bilo takvog interesovanja, ne znam da li bih ikada ponovo pogledao svoje crteže i pomislio da nešto vrede.

Trebalo mu je osam meseci da završi 322 rada. Na prvoj izložbi Dilanovih umetničkih radova (“The Drawn Blank Series”) našlo se 140 slika – portreta, aktova, pejzaža…

Poslednja izložba njegovih slika otvorena je u Majamiju, na Floridi prošlog novembra. Nazvana “Retrospektrum” bio je to najveći pogled u likovno stvaralaštvo muzičara.

Hrvati tužili Dilana

Pre devet godina reprezentativni savet hrvatske zajednice i institucija u Francuskoj CRICCF podneo je tužbu u Parizu protiv Boba Dilana zbog “raspirivanja rasne mržnje”.

Hrvatskoj organizaciji Dilan se zamerio jer je za “Rolingstoun” 2012. kazao kako u SAD vlada opsesija bojom kože.

Bob Dilan Foto: Rights Managed / Mary Evans Picture Librar / Profimedia

– Ako u vašim genima postoji neki robovlasnik ili pripadnik Kju Kluks Klana, crnci to mogu da osete. Baš kao što Jevreji mogu da nanjuše nacistu ili Srbi nekog Hrvata – istakao je Dilan.

Sud u Parizu je prihvatio tužbu kao osnovanu, a generalni sekretar hrvatskog udruženja tada je poručio da od muzičara ne traže materijalnu odštetu, već samo izvinjenje. Ali, ono nije stiglo… A i francuski sud je 2014. godine odbacio žalbu kao neosnovanu.

Dilan, prvi muzičar laureat Nobelove nagrade

“Kad bih počeo da navodim pesme iz neverovatnog kataloga Boba Dilana, to bi izgledalo kao da čitam enciklopediju”, rekao je svojevremeno muzičar Tom Peti. Potrajalo bi i nabrajanje svih priznanja kojima je Robert Alen Cimerman ovenčan – među kojima je i Nobelova nagrada za književnost.

Kada je 2016. godine postao prvi rok muzičar dobitnik najprestižnijeg književnog priznanja, Švedska akademija u obrazloženju je navela da je “stvorio novi poetski izraz u okvirima tradicije američke pesme”.

Žiri koji je činilo 18 članova Švedske akademije saopštilo je da se Dilanovi albumi “bave temama društvenog stanja, religije, politike i ljubavi”.

I dok je vest da je Dilan postao nobelovac šokirala mnoge, članovi Švedske akademije su se “pravdali” uz obrazloženje:

“I danas čitamo Homera i Sapfo i uživamo u njihovoj poeziji. Bitna stvar vezana za Dilana je da on može i treba da se čita. Odličan je pesnik u duhu velike engleske tradicije!”

Dilan – prvi put na prvom mestu top liste usred korone 

Kada se usred pandemije koronavirusa, krajem marta 2020, posle osam godina pauze, vratio na muzičku scenu sa novom pesmom, svi su bili zaprepašćeni. Pogotovo što numera “Murder Most Foul” traje čak 17 minuta, a bavi se vrlo osetljivom temom – ubistvom američkog predsednika Džona Kenedija. Tek je usledio šok – ovo je bila pesma u višedecenijskoj karijeri Boba Dilana koja se našla na prvom mestu Bilbordove liste singlova.

Ovaj singl bio je uvod u novi, 39. studijski album muzičara koji je objavljen u junu 2020. Na izdanju “Rough and Rowdy Ways”, koje su kritičari dočekali sa hvalospevima, našlo se 10 pesama.

Dilanova “Turneja bez kraja”

U protekle dve godine Dilan se oslobađa prava na svoj impresivni opus. Najpre je  krajem 2020. godine prodao autorska prava kompaniji Univerzal mjuzik, a spekulisalo se da je čitav dil bio vredan oko 300 miliona dolara. A tek nedavno je obnarodovano da je još prošlog jula prodao i ceo katalog snimljene muzike konkurentskoj kući Soni.

Ugovor obuhvata gotovo 60 godina muzike legendarnog kantautora, a pokriva i “prava na buduća nova izdanja” pesama, saopštio je Soni, koji nije želeo da otkrije vrednost ugovora, s tim što su mediji pominjali cifru od 200 miliona dolara.

Do pandemije koronavirusa nije odustajao od svoje “Turneje bez kraja”, koju je započeo još 1988. godine i tokom koje je održao više od 3.000 koncerata. U dva navrata gostovao je i u Beogradu, poslednji put 2010. godine, u Beogradskoj areni.

A, Bob Dilan, koji je nedavno najavio da će 3. marta krenuti na turneju po jugu Amerike, često je ponavljao:

– Mnogo muzičara ne može da podnese turneje, ali za mene je to kao disanje. Često je u mom životu jedino mesto istinske sreće bila scena!

Izvor : Nova.rs