Dvorana (odabranih) slavnih - Highwaystar Magazine

Na današnji dan, pre tačno 17. godina, veliki Sex Pistolsi su odbili da prisustvuju ceremoniji njihovog priključivanja u famoznu Dvoranu (ili Kuću) slavnih rokenrola.

Iako je ta 2006. bila jedna od boljih klasa u istoriji ove institucije sa novim članovima poput bendova Blondie i Black Sabbath, ova klasa je ostala u senci postupka Sex Pistolsa. Nakon što se nisu pojavili na ceremoniji, na njihovom zvaničnom sajtu pojavila se i njihova izjava povodom ovog postupka gde su instituciju opisali sintagmom ,,urin u vinu” a potom i dodali da oni nisu ,,majmuni za prikazivanje, ne dolazimo, ne obraćate pažnju na prave stvari”.

Najčešća kritika upućena Kući slavnih je činjenica da proces nominacije kontroliše mali broj osoba od kojih većina nisu muzičari te stoga da ovakav sistem za posledicu ima da izbor odražava njihove lične preference pre nego neki objektivni kriterijum ili stav publike. Ovakav proces biranja je istovremeno povezan i sa još jednom naročito prominentnom kritikom gde mnogi veruju da se kandidati često biraju na osnovu percipiranog benefita koji će doneti instituciji pre nego na osnovu samog značaja za muziku ili kvaliteta.

Usko povezano sa prethodnim problemom ali ipak izdvojeno kao poseban problem je broj pionira u muzici koji se i dalje ne nalaze u Kući slavnih ili su u nju ,,uvedeni” mnogo kasnije nego što su zaslužili i često se dešavalo i da budu indukovani u istu nakon nekih njihovih učenika ili muzičara koje su inspirisali što je poprilično paradoksalno.

Dodatan problem sa biranjem je i činjenica da glasanje nije javno. Ovo za posledicu ima česte optužbe za korupciju i pristrasno glasanje na osnovu različitih ličnih i kolektivnih interesa institucije. Neobjašnjivo je da, ne samo da su članovi komiteta za nominacije, uprkos konstantnom pritisku javnosti, odabrali da i dalje koriste ovaj sistem, nego da se još i time ponose, ističući da nekako činjenica da sve ostaje u jednoj sobi za posledicu ima iskrenije glasanje, što nema smisla ni u teoriji.

Ovakva vrsta monopola instituciji je omogućila da ignoriše apele šire javnosti na svim frontovima. Peticije, akcije na društvenim mrežama i protesti su redovno nailazili na zid nereagovanja. Neki bendovi su bili direktno stavljeni kao opcija za glasanje bez prethodne diskusije i ova situacija se ponovila u više navrata.

A čak i kada bi ignorisali ove probleme kao sastavni deo bilo kog tela ove vrste (što uopšte nije slučaj ali pravimo se na trenutak), čak i sa tim benefitima, Kuća slavnih rokenrola još od nastanka ignoriše brojne podžanrove, vrlo retko a u nekim slučajevima i nikad na listi za nominaciju neće se naći bendovi ili muzičari koji se klasifikuju kao progresivni rok, ili fank muzičari i bendovi, a čak i ukoliko je žanr pogodan, to, naravno, nije jedini uslov koji mora biti ispunjen. Da biste bili članovi Kuće slavnih, gotovo da je neophodno da stvarate na engleskom jeziku i da budete sa engleskog govornog područja (izuzetaka je vrlo malo) a čak i ukoliko je ovaj uslov ispunjen, diverzitet među zemljama je komičan, dakle, ne samo da morate stvarati na engleskom jeziku i biti iz zemlje u kojoj je engleski maternji jezik, nego i te zemlje mogu biti gotovo isključivo samo SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Još komičnije je što, u pokušaju da na neki način povrati kredibilitet (a i dodatno profitira) Kuća slavnih je, u par navrata, pokušala da poveća broj muzičara ili bendova koji se pridružuju Kući slavnih svake godine ali ovo je za posledicu imalo samo gubljenje kredibiliteta i nove kritike.

Pored svih ovih selektivnosti koje je institucija pokazala višedecenijskim nepromišljenim postupcima, osetna je i polna diskriminacija koju sprovode. Iako broj žena u rokenrolu jeste nešto manji, on znatno raste kroz godine a Kuća slavnih izbegava i najmanju primesu svesti. Nešto manje od 10% članova Kuće slavnih su žene i ta brojka je užasavajuća kada pogledamo broj žena koje su ostavile dubok trag a potom i kada uzmemo u obzir kako tačno Kuća slavnih bira svoje članove i kako olako mogu, kada nađu za shodno, dodati još po koji izbor za glasanje i nominacije ukoliko isključivo oni procene da je neophodno.

Rock and Roll Hall of Fame objavili spisak nominovanih za 2023. godinu

Jedno veliko hvala Pistolsima, koji su i sami prepuni kontroverzi ali su pokazali kroz celu istoriju svog postojanja da, ako im je do bilo čega stalo, stalo im je do muzike i oni su ponosno ustali i odbili priznanje koje bi se malo ko usudio odbiti sada, a pre njih baš niko. Njih je kroz godine pratilo desetine muzičara, kritičara i važnih lica iz sveta muzike koji su i sami osetili potrebu da istupe i istaknu sve probleme koje vide u ovoj institucije. Za sada nije urodilo plodom ali nade ima da će nas sačekati još po neko poput Pistolsa i da će to doneti nekakvu promenu.

Prikladno je što je Pink Floyd pre nešto više od 50 godina izbacio album “The Dark Side of The Moon” koji ponajbolje opisuje pohlepu, nezahvalnost i neshvatanje umetnosti u muzičkoj industriji a danas su ove karakteristike najprisutnije u instituciji čija se reč često uzima kao zakon. Pa eto, ogorčeni možemo da pronalazimo utehu u jednoj vrhunskoj diskografiji ali i da se podsetimo da, iako Pink Floyd jeste u Kući slavnih, Rodžer Voters nije bio na toj ceremoniji.