Kako je „Toxicity“ promenio System Of A Down i obeležio jednu eru

„Mrziš li Ameriku?“

Serj Tankian znao je da ga čeka težak razgovor kada je 20. septembra 2001. pristao da gostuje u radijskoj emisiji Howarda Sterna. Kontroverzni voditelj tada je bio jedan od najpoznatijih američkih radijskih glasova, dok je pevač benda System Of A Down u tom trenutku bio jedna od najeksponiranijih rok zvezda u zemlji.

Samo sedam dana ranije, Tankian je na sajtu benda objavio esej pod nazivom Understanding Oil, u kojem je pokušao da objasni uzroke terorističkih napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon. U tekstu je ukazao na dugogodišnje promašaje američke spoljne politike, ali je činjenica da čovek rođen na Bliskom istoku javno iznosi takve stavove bila dovoljna da izazove buru reakcija.

„Napisao sam taj esej jer sam pokušavao i sam da razumem šta se dogodilo, ali mi se to obilo o glavu“, prisetio se Tankian godinama kasnije. „U Sternovoj emisiji su pogrešno tumačili moje reči i namere, pa me je pozvao da ih objasnim. Morao sam da se branim.“

Da stvar bude komplikovanija, samo nedelju dana pre napada 11. septembra System Of A Down objavili su svoj drugi album, Toxicity. Taj album ubrzo će postati jedan od najvažnijih i najuticajnijih metal izdanja 21. veka.

Bend koji nije ličio ni na koga

Kada je debitantski album System Of A Down-a stigao 1998. godine, bend je delovao kao potpuni autsajder. Njihova muzika mogla je u nekoliko sekundi da pređe iz psihodeličnog haosa u brutalni metal, dok su tekstovi govorili o geopolitici, ratovima i istorijskim nepravdama.

Njihovo jermensko-američko poreklo istovremeno ih je izdvajalo i definisalo. Dok su mnogi bendovi tadašnje nu metal scene pevali o besu i frustraciji, System Of A Down govorili su o daleko ozbiljnijim temama, uključujući i odbijanje turskih vlasti da priznaju genocid nad Jermenima.

„Bilo je mnogo skeptika jer smo pokušavali da promovišemo jermenski rok bend, što ranije nije rađeno“, prisetio se Dino Paredes iz izdavačke kuće American Recordings. „Tada je biti drugačiji često predstavljalo problem. Kod njih je upravo to bila najveća prednost.“

Veliku ulogu u njihovom proboju imao je i producent Rick Rubin, koji je odmah prepoznao potencijal benda.

Snimanje albuma koji će promeniti sve

Do početka novog milenijuma debi album prodat je u više od pola miliona primeraka samo u SAD-u. Bend je potom ušao u studio Cello Studios u Holivudu sa više od 40 novih pesama.

„Sve je počelo da se dešava za nas“, rekao je gitarista Daron Malakian. „Svirali smo veće koncerte i imali osećaj da smo spremni da osvojimo svet.“

Atmosfera tokom snimanja bila je intenzivna. Rasprava oko samo jedne rečenice u pesmi „Needles“ gotovo je dovela do raspada benda. Tankian je želeo da peva stih „Pull the tapeworm out of my ass“, dok su Malakian i basista Shavo Odadjian smatrali da to zvuči loše. Nakon velike svađe kompromis je pronađen promenom teksta u „your ass“.

Čak su se i fizički sukobi događali tokom rada na albumu. U jednom trenutku Malakian i bubnjar John Dolmayan potukli su se u studiju, da bi nakon toga zajedno završili u bolnici na ušivanju rana.

„Sedeli smo jedan pored drugog i smejali se. Shvatili smo da je to jedan od najluđih trenutaka u istoriji benda“, prisetio se Malakian.

Među gostima u studiju bili su i Mike Patton i Tom Morello, koji je nakon slušanja novih pesama izjavio: „Ovo je muzika za lude ljude.“

Neredi u Holivudu

Promocija albuma kulminirala je 3. septembra 2001. besplatnim koncertom u Holivudu. Organizatori su očekivali nekoliko hiljada ljudi, ali se okupilo između 10.000 i 15.000 fanova.

Zbog bezbednosnih razloga vlasti su zabranile održavanje nastupa. Kada je publici saopšteno da se koncert otkazuje, situacija je eskalirala.

Fanovi su probili barijere, upali na binu i izazvali nerede. Bend je sve posmatrao iz obližnjeg kluba.

„Plašili smo se da će neko ozbiljno stradati“, rekao je Tankian. „Pokušali smo da ubedimo vlasti da nas puste na binu kako bismo smirili ljude, ali su nam zapretili hapšenjem.“

Na kraju je uhapšeno šest osoba, a oprema benda pretrpela je štetu veću od 30.000 dolara.

11. septembar i kontroverza

Album Toxicity objavljen je 4. septembra 2001. Samo nedelju dana kasnije popeo se na prvo mesto američke Billboard liste. Ali istog jutra dogodili su se teroristički napadi koji su promenili svet.

Tankian je ubrzo objavio pomenuti esej Understanding Oil, što je izazvalo snažan negativan odjek u javnosti. Dobijao je pretnje smrću, a pojedini mediji optuživali su ga da je antiamerički nastrojen.

„Ako pročitate tekst, videćete da je mnogo toga što je rekao bilo tačno“, smatra Dino Paredes. „Ali reakcije su bile burne.“

Istovremeno, medijski gigant Clear Channel sastavio je internu listu pesama koje radijske stanice ne bi trebalo da emituju nakon napada. Među njima se našla i „Chop Suey!“, zbog stiha koji pominje „samopravedno samoubistvo“.

„Za rok bend to je gotovo znak časti“, rekao je Malakian. „Mnoge velike grupe bile su zabranjivane. Mislim da je to pesmu učinilo još popularnijom.“

Trijumf uprkos svemu

Uprkos svim kontroverzama, album je nastavio da osvaja publiku. Do novembra 2002. godine dostigao je trostruki platinasti tiraž u SAD-u, sa više od tri miliona prodatih primeraka.

Pesme „Chop Suey!“, „Toxicity“ i „Aerials“ postale su moderni klasici.

U trenutku kada su ljudi tražili način da se izbore sa strahom, besom i neizvesnošću nakon 11. septembra, System Of A Down ponudili su upravo ono što je mnogima bilo potrebno — ventil za frustraciju, osećaj prkosa i mogućnost da makar nakratko pobegnu od stvarnosti.

Istovremeno, Toxicity je označio i simboličan kraj jedne epohe. Iako se često svrstavao u nu metal, album je prevazišao granice tog žanra i pokazao koliko daleko metal muzika može da ode kada odbaci pravila.

„Da li mi uopšte pripadamo nu metalu?“ zapitao se Malakian. „Ne mislim da zvučimo kao bilo koji od tih bendova. Mislim da zvučimo kao System Of A Down.“

Dve decenije kasnije, Toxicity ostaje jedan od najznačajnijih albuma modernog metala. Nastao u haosu, obeležen kontroverzama i objavljen u jednom od najdramatičnijih trenutaka savremene istorije, pretvorio je System Of A Down iz kultnog benda u globalni fenomen.

I možda je upravo zato ostao jedinstven — album kakav niko pre njega nije napravio, niti je iko uspeo da ga ponovi posle njega.