LAVINA I EVROVIZIJA: TRENUTAK KADA JE ALTERNATIVA PROGOVORILA

Postoje ti neki pojedinci, izvođači, a naposletku bendovi, koji stvaraju u tišini, koji strpljivo i posvećeno čekaju svoj pravi trenutak, a kada taj trenutak dođe ništa i niko ne može da ih zaustavi. Tako bi se mogao okarakterisati sam početak kreativnog procesa šestorke koja će za sve nas, na sreću, izaći na veliku evrovizijsku binu.

Njihova pojava na televizijskim ekranima, izazvala je nedoumice šire javnosti, mnoštvo pitanja, za koje bi se moglo reći da možda i ne trabaju dobiti odgovor, već da se svako, kao što bi u jednom intervju rekao pevač Luka, prepusti i na sebi svojstven način pronađe nešto za sebe, neko svoje zadovoljstvo. Međutim, činjenica protkana kroz različite segmente života, a ponajviše u umetnosti, jeste nerazumevanje i delimično nepostojanje dozvole za podržavanje onoga što subjektivno nije blisko i dopadljivo.

I kada se nađemo u toj tački, koren tih emocionalnih upliva u rasuđivanju, se može naći zapravo u sopstvenim zabranama i otvaranje vrata široko rasprostranjenim predrasuda kada su određeni žanrovi i muzički ukusi u pitanju, što rezultira gubitkom objektivnosti i skučenosti percepcije koja je kao kula sagrađena isključivo neosnovanim uverenjima. Postavlja se pitanje širih razmera, da li je produkt takvih finalnih beskompromisnih stavova u adaptaciji na već poznate stvari i pritisak u napuštanju onoga što se nalazi u našoj zoni komfora?

Zoni komfora u domaćem evrovizijskom svetu u prilog ide da je Lavina prvi srpski predstavnik metal muzike. I zaista, kako bi rekao Eegor, takođe jedan od učesnika, pobeda momaka predstavlja praktično društveni fenomen, gde se izdvojila grupa kvalitetnih, tiših ali dovoljno glasnih ljudi koji su dali neiscrpnu podršku i glasali za autentičnost. Pored toga, sa njima je došlo, čini mi se, jedinstvo koje se do sada nije desilo, a to je slaganje glasova publike i žirija. I ovde ćemo opet pomenuti reči Eegora, za koga se nadamo da će tek biti pominjan, jer ima šta da podeli, gde je rekao da je pobeda Lavine zapravo pobeda alternativne kulture u Srbiji.

Sada ćemo se vratiti na sam početak teksta i na razlog tako skovane rečenice. Osnivanje Lavine desilo se sredinom 2020. godine, zajedništvom Nikole Petrovića, Pavla Aranđelovića, Bojana Ilića, Pavla Samardžića, Luke Aranđelovića i Andrije Cvetanovića, dok su svoj prvi album objavili 2022. godine i tada zvanično postali aktivni izvođaći. Kada kažemo aktivni, to ne znači da je njihova prošlost pasivna, već iza kulisa i u razvoju, progesivna, baš kao i žanr čiji put su izabrali. Prvom promocijom albuma započeli su istoriju niškog kluba Istina Mašina, jer je to prvo uživo izvođenje kojim je ovo mesto započelo svoj rad.

O njihovom muzičkom izrazu i žanru, bilo je reči u prethodnom tekstu, tako da ostavljam link radi podsećanja. Zaustavimo se na trenutak ovde. Dakle, oni postoje već šest godina, dok aktivno u državi i preko granice države nastupaju već četiri godine, i mi tek sada, naravno ne svi, saznajemo za njih? Sve njihove uspehe, o kojima ćemo kasnije i kojih je dosta, je znala samo nekolicina slušalaca domaće publike. Ovde se iznova budi priča o propagiranju jednoobraznih preferencija i osporavanju nečega što je blisko užem krugu ljudi. I kada se nađemo na ovoj prekretnici stvarnosti, pored razočaranja imamo i zahvalnost, čiju stranu biramo, jer nam je upravo Lavina bila potrebna da se barem na domaćoj sceni probudi ono što je odavno živo, ali mrtvo za naše podneblje.

Svoj prvi singl pod nazivom Id, koji je ujedno i najava njihovog prvog albuma Odyssey, objavili su novembra 2022. godine. Sve njihove pesme, kao i prvenac, pronalaze svoju inspiraciju u temama bivstvovanja, gde se mogu predstaviti kao odraz svakodnevnice. Za ceo proces stvaranja, od samih početnih melodija pa do vizuelnog identiteta, zaslužan je bend. Idejni tvorac tekstova jeste Luka, dok polazište svih ostalih segmenata od rifova, solaža, pa na kraju čitave muzike, grade svi članovi benda pojedinačno što rezultira finalnim zajedničkim delom.

Sve ove pojedinosti, govore o tome kolika je njihova želja, upornost i hrabrost kojom su krenuli i koja ih prati na svom muzičkom putu. Prvi album čini osam pesama, a tu su i singlovi In Your Absence, Iron Will, this to will pass, kao i Kraj mene sa kojom odlaze u Beč. Njihova muzika širila je svoje vibracije u mnogim gradovima Evrope, među kojima su Budimpešta, Prag, Bratislava, Sofija, Plovdiv, Burgas, Varna, Krakov. Učestvovanje na festivalima im nije strano, pa su svoju muziku prezentovali i posetiocima Arsenal festa (2025), Beer festa (2025), Evergreen festivala u Nišu (2025), kao i ArtMania festu (2024) u Rumuniji. Ovde je potrebno istaći važnost ArtMania festivala koji se svake godine tokom leta održava u Transilvaniji i poziva najveće rock/metal bendove.

Koliko je ovo veliki festival govori i to da su neki od učesnika Dream Theatar, Korn, kao i Porcupine Tree. Kako je Luka u jednom intervjuu naveo da su za njih uticajni izvođači Gojira, Opeth, Deftones, Mastodon, The Devin Townsend Project, ali isto tako i već pomenuti Dream Theatar, sigurno prilika nastupanja na sceni kojom su i oni prošli, ima veliki značaj za njih. Pored toga, bili su deo Spike music showcase-a u Plovdivu, Eurosonic-a u Holandiji, Talinn music week-a, kao i velikog Sziget festivala u Mađarskoj. Takođe, bili su takmičari internacionalnog takmičenja Wacken metal battle koji se održava u Hrvatskoj i pobednicima omogućava da nastupe na prestižnom Wacken Open Air festivalu u Nemačkoj i predstavljaju balkansku regiju.

Još jedan poduhvat, koji je vrlo značajan, ali ne i dovoljno poznat jeste prvi Asymmetry fest u Nišu, organizovan 2024. godine od strane benda. To je prvi internacionalni metal festival u Nišu. Tada su se na stejdžu publici predstavili Senshi iz Novog Sada, Conspiracy iz Severne Makedonije, Deadscape iz Bugarske, In.uma iz Grčke, kao i niškog benda Lavina kao idejni tvorac i pokretač. Njihovo zalaganje govori o želji da se ohrabri, osnaži i proširi scena tvrđeg zvuka u Nišu i da svoje korene, iako nisu po njihovom muzičom putu previše jaki, ne napuštaju i od istih ne odustaju.

Kako oni od svog rodnog grada, u krajnjem smislu i države odakle su, ne odustaju i ne predaju se nekad i možda većoj inostranoj podršci koju dobijaju, bez premca zaslužuju svu našu podršku kako na evroviziji, tako i u svakom daljem uspehu i celokupnom radu. Kakav god ishod u Beču bio, to ne menja njihovu vrednost i sve što su doneli sa sobom, a doneli su mnogo.