Zašto Lavina treba predstavljati Srbiju na ovogodišnjoj Evroviziji?

Došao je muzički događaj koji verovatno mnogi tradicionalno odbijamo da ispratimo usled repetitivnih situacija gde naši favoriti ne bivaju izabrani kao predstavnici. I istina, zaista postoje godine pasivnog praćenja posredstvom nezadovoljstva, dok nekada, srećom, pregazimo rešenost propuštanja usled pojavljivanja nekih inspirativnih i ljudi vrednih pažnje.

Kako je sloboda vrednost koja nam je svima data, i kako razumevanje iste podrazumeva i poštovanje tuđih izbora i ukusa, na krajnje nenametljiv način približićemo se važnosti postojanja grupe Lavina na ovogodišnjem takmičenju i naposletku, njihov značaj uopšte.

Lavina jeste progresivni metal bend iz Niša, osnovan 2020. godine. I sada ćemo se, za trenutak, ili malo duže, zaustaviti na ovoj rečenici, kako bismo definisali pomenuti žanr i znali otprilike o čemu se ovde radi. Dakle, progesivni metal možemo definisati kao metal +. Iako je teško i gotovo nepostojeće izdvojiti univerzalno značenje, možemo reći da je to muzički stil koji karakterišu duge kompozicije složenije strukture, tehnički zahtevnije, sa neočekivanim i neobičnim promenama akorada, sekvencama i udruživanjima što različitijih muzičkih elemenata. Ukoliko se pozovemo na sam termin – progresivni, možda ćemo dobiti i najplastičnije objašnjenje, a to je da se ovaj muzički žanr odlikuje ’’konstantnim razvojem’’, pa da su i pesme na taj način ’’rastuće’’.

Luka Aranđelović, Pavle Samardžić, Andrija Cvetanović, Nikola Petrović, Pavle Aranđelović i Bojan Ilić jesu imena Lavine. Svojom već šest godina dugom karijerom i stvaralaštvom grade svoj put, gde će im Evrovizija biti samo još jedan stepenik uspeha. Iza sebe imaju dva albuma, od kojih prvi nosi naziv Oddysey objavljen 2022. godine, dok je nakon dve godine snimljen i drugi album In Your Abscence. Da je metal muzika još uvek prijemčiva i inspirativna široj publici pokazali su svojim nastupima na Arsenal Festu u Kragujevcu, kao i na ARTmania festu u Rumuniji. Njihova autentičnost, kako vizuelna, tako i auditivna, biće prepoznata i sa sigurnošću upamćena njihovim izlaskom na veliku scenu Wiener Stadthalle u Beču.

Kada pogledamo evoluciju metal numera na ovom muzičkom takmičenju, uočavamo prednost Finske i njihovu posvećenost stvaranja u okvirima nešto tvrđeg zvuka, kao i saglasnost da se ti izvođači trebaju istaći. Tako nam je ova država dovela Lordija (2006), The Rasmus (2022), Blind Channel (2021), bend Apocalyptica (2007), tu je i mađarski bend AWS koji je nasupio 2018. godine, dok ćemo za poslednji, ali ne i manje važan pomenuti nemački Lord of the Lost (2023). Nakon ovog spiska, sa nekoliicinom izvođača dodatno, možemo doći do zaključka da postoje određene nepravilnosti u javljanju pomenutog žanra u vremenoskom razmaku, ali isto je tako, verujem, iznenađujuća činjenica sve učestalijeg prisustva. Po svemu sudeći, nema dileme da evrovizijsko takmičenje uvažava metal, ali svakako je tu nekonzistentnost koja se teži popraviti, dok je jedan od kandidata za njegovu veću ulogu bend Lavina.

Kraj mene će sve nas predstavljati, bilo kroz melodiju, bilo kroz tekst, ili ono najznačajnije, međusobnu povezanost članova benda. Njih šestorica potpisuju muziku i aranžman, dok je za tekst, pored njih, zaslužan i pevač i kantautor Ivan Jegdić. Oni nose i šire energiju koja bi nam trebala biti poziv za jedinstvo, razmenu inspiracije i ispoljavanje emocija, bilo da su kao njihovi instrumenti – nepredvidivog prelaza ili ipak uravnotežene, svakako da uz podršku od njih možemo napraviti poseban oblik i izgraditi nešto veliko, kao što je bend učinio svojom pesmom.

Njihovim nastupom u polufinalu, zaista su pokazali sve segmente koje treba posedovati jedan izlazak na veliku binu, a i više od toga. Podrškom njima upućenom ne vrednujemo finalni skor i jednoznačnu pobedu, već ono što će za sobom ostaviti trag – mladost, autentičnost, energičnost, talenat i hrabrost.