Izvor : Facebook stranica Hali Gali
Mladalačka razuzdanost i jedinstvo Hali Galija
,,Zadnja stanica, Kumodraž!“ grlato je obavestio vozač autobusa 33 i izbacio me, kako iz dremke tako i iz autobusa.
Piše : Šeki
Ne mogu da verujem da sam opet zaspao u jutarnjem busu. Sat je pokazivao 5:34h. Dok sam čekao da se autobus okrene i vrati me nazad ka Voždovcu, u glavi sam rekapitulirao veče i utiske sa Hali Galija.
Nakon kratkog zagrevanja tokom utakmice Srbija-Litvanija, krenuo sam ka Dragstoru. Kašnjenje mi je mnogo loša navika, pa sam se plašio da neću stići da lepo odslušam prvi bend. Međutim, ispred Dragstora na moje iznenađenje nije bilo reda, te sam ušao odmah i smestio se tik ispred bine.
Proto Tip je otvorio veče svirajući pesme sa svog nedavno izašlog debitantskog albuma. Publika je tek počela da pristiže na ,,Rodeo“ pa je broj ljudi na kraju prvog nastupa bio poprilično veći nego na početku. Ono što sam mogao primetiti iz moje pozicije je veliki broj mladih ljudi koji su uzbuđeno stajali do ograde pevajući pesme s albuma „s ivice sanjanja“. To i donekle prikazuje jedan od glavnih ciljeva festivala, da mladim izvođačima pruži platformu da se predstave publici, mahom mlađoj, ali i onim starijima koji se ne kriju iza nekog elitizma i ne odbacuju ono što nova scena ima da ponudi. Energične interpretacije pesama pokretale su publiku, koja je imala tendenciju da napravi šutku, mada kako je još bilo rano, nije puno ljudi učestovalo u tim pokušajima. Ipak, Proto Tip je ubedljivim nastupom otvorio Hali Gali.
Prostor je bio kružnog oblika sa dve scene postavljene jedna iza druge. Kako je Proto Tip završio sa nastupom, publika je zaobilazeći ograđen prostor, napravila premeštaj od 180 stepeni. Sledeći je nastupao Consecration. Momci koji su generacijski stariji i koji su na scenu došli ranije od ostalih bendova na Hali Galiju, dali su psoeban šmek ovom događaju. Prave legende alt scene pružile su prejak nastup, uz publiku koja je stalno pokretala šutke uz pesme tvrđeg zvuka, ali isto tako i uživala u sporijim deonicama.
Kako je Consecration svoj nastup privodio kraju, ušao sam u prostor gde su se bendovi odmarali ili spremali za svoje nadolazeće nastupe. Instrumenti, torbe i oprema ležala je na sve strane, a u tom prostoru isticao se šank i nekoliko fotelja naokolo. Za šankom je neki gospodin srednjih godina sipao piće ostalima i kako sam prišao šanku, ponudio me je rakijom. „Hajde jednu sa mnom da nazdravimo“ rekao mi je, a tu ponudu nisam odbio. Upustio sam se u razgovor sa njim o Hali Galiju i kako njemu sve ovo izgleda i zvuči. U jednom trenutnku je prekinuo razgovor i pitao me za ime, želeo je da zna sa kime priča. „Šeki“, predstavio sam se, na šta je on uzvratio: ,,Aca iz Bolesne štenadi.“ Tada mi je sve sinulo i oblio me blagi blam zato što nisam prepoznao frontmena Bolesne štenadi, ali dobro. Pričali smo nakon toga još malo uz pivo nakon čega sam otišao da poslušam Šajzerbiterlemon.
Šajzeri su uveliko počeli i atmosfera je blago rečeno bila vatrena. Ogromna šutka je nastupila ispred bine, a ja dobroj šutki teško mogu da odolim. Uleteo sam unutra i istog trenutka me je oblilo pola litra nečijeg piva. Ali koga briga za to, ova razuzdanost je smisao provoda. I ne samo provoda. Momenat u kom odbaciš sve stege i sve što te muči, zarad gurkanja sa strancima koje nikada nisi video i nikada nećeš videti-ima nečeg terapeutskog u tome. Nečeg što te uzdiže iznad prostog alkoholisanja i terevenčenja, što dovodi u ekstazu koja ti pruža osećaj da život i nije tako tmuran kakvim se ponekad možda čini i koja ostvaruje širu povezanost sa onim što je oko tebe. Onda mi je neko izbio prsten sa ruke i nikada ga više nisam video. Platio sam ga 150 dinara na nekom buvljaku, nadoknadiću to. Šajzeri su svoj eksplozivan nastup završili i ja sam se vratio u prostor za bendove gde sam uzeo izjavu od gitariste. Izjavu sam snimio na telefon, ali se nekako taj snimak izgubio pa toliko o tome.
Po nastupu Šajzera upoznao sam Crnogorca Janka, tvorca festivala kulture Zabjelo. Sa njim sam dobar deo vremena proveo u razgovoru o samom Hali Galiju. On je pohvalio koncept i povezao ga sa pokušajima da se tako nešto slično sprovede u Crnoj Gori. „Vreme je da se napravi prostor za smenu generacija i da se predstave neki novi bendovi“. Ipak dodao je, da je starija generacija „imala muda“ i da je to ono što mlađima nedostaje. Onda me je upoznao sa članicom benda Koi Koi, čiju sam izjavu takođe snimio i koja se takođe izgubila nekud… Sećam se da smo pričali o samom Koi Koiju.
Sledeći se predstavio bend Sitzpinker. Pre njihovog nastupa sam čuo da spremaju nešto posebno i drugačije i to su i pokazali. Dunja Mijačić je demonstrirala fantastičan glas, a bend je pružio fenomenalan zvuk što je publika prepoznala i znala da ceni pa je atmosfera samo postajala užarenija. Atmosfera se prenela i na drugu stranu, kada je nakon njih nastupio Gazorpazorp koji je sve doveo do usijanja. Tvrđim pesmama su pokidali sve, a interakcija sa publikom je bila neverovatna.
Nazad u prostoru za bendove sam još malo pričao sa Jankom, a nakon otpijenog piva, otišao sam u prve redove publike da vidim Koi Koi. Svi su ih čekali s nestrpljenjem. Od prvog momenta je gitarista sišao u publiku i atmosfera je bila neverovatna. Izvodivši pesme sa svog albuma „Pozivi u stranu“, Koi Koi je pružio neverovatan nastup pun uzbuđenja, oborivši publiku na kolena(bukvalno).
Sv. Pseta(koja su u prošlosti inače neretko nastupali sa Gazorpazorpom, pa tako i sad) su nastavili dobru atmosferu koju je stvorio Koi Koi, demonstrirajući tvrd zvuk. I posle višečasovnog skakanja, šutkanja i pevanja, publika nije popuštala ni u broju ni u uzbuđenju. Negde oko ovog nastupa sam obišao i stražnje stejdževe gde su nastupali DJ-evi puštajući elektronsku muziku. Tamo sam zatekao takođe nemali broj ljudi. Hteo sam da pojurim momke posle njihovog nastupa za izjavu, ali se ceo prostor za bendove ispraznio kada je Vizelj stupio na scenu. Svi su izašli kako bi ih poslušali.
Zatvaravši veče, Vizelj je pružio energičan nastup, sviravši svoje pesme u malo drugačijem aranžmanu nego obično. Sišavši u publiku, stvorili su neverovatnu atmosferu, savršenu za poslednji bend večeri. Po završetku nastupa je Aleksa Nedić, član Vizelja i jedan od osnivača Hali Galija pozvao publiku da poslušaju i daju podršku njihovim kolegama za DJ setovima i time zatvorio Rodeo. Posle nastupa Nedić je izjavio : „Ovo nećete videti nigde, da mladi bendovi imaju ovakvo zajedništvo, koje privlači ljude, gde svi pravimo dobru energiju“. Dodao je da misli da je ovo jedan strašan događaj koji mnogo znači i srpskoj i regionalnoj sceni i da je jako važno što se održava već ovoliko godina zaredom.
„Ovo nema jebeno nigde“ zaključio je. Ta izjava verovatno na najbolji način opisuje sve ono što Hali Gali jeste.