Robert Smith iz The Cure otkrio koje su po njegovom mišljenju najbolje pop pesme osamdesetih

Na Glastonburyju, kada je Olivia Rodrigo najavila „najboljeg tekstopisca koji je došao iz Engleske“ pre nego što su zajedno otpevali prelepi duet „Friday, I’m In Love“, publika je podelila osećaj divljenja.

The Cure objavili „Songs Of A Lost World“, prvi album nakon 16 godina pauze!

Naravno, bilo je i onih koji su se nadali nekom drugom gostu ili nisu imali pojma ko je Smith (jedna osoba na mreži nestrpljivo je očekivala Robbiea Williamsa), ali oni koji znaju – znaju, i osećaju to duboko u kostima, svesni da je malo toga bolje od benda koji je zauvek promenio pravila igre, prenosi Faroutmagazine.

Možda bismo mogli da čujemo novi album The Cure dosta ranije nego što ga očekujemo – Robert Smith ga najavljuje za ovo leto

Jednom prilikom, Smith je za Sirius XM otkrio koje su mu omiljene pesme iz osamdesetih, i iako su mnoge među njima ogledalo njegovog umetničkog izraza i pristupa muzici, upravo pop brojevi najjasnije otkrivaju njegovu viziju – naročito kada je reč o komercijalnoj strani benda, Smithovom melodičnom šarmu i sposobnosti da zadrži prepoznatljive strukture, a da ne deluje kao imitator ili neko ko je nesiguran u pravcu kojim ide.

Većina pesama koje je naveo pokazuje koliko je uživao u muzici koja nije želela da se uklopi ni u jedan konkretan okvir, čak i kada je izgledala kao da pripada jednom. Na primer, pesma Kate Bush Cloudbusting – verovatno je ne bismo nazvali klasičnom pop pesmom, ali je imala ogroman mejnstrim potencijal, kao i umetničku nameru da unese originalnost u prostor koji nije pratio trendove.

Isto važi i za pesmu It Ain’t What You Do It’s the Way That You Do It iz 1982, saradnju Bananarame i Fun Boy Three, kao i za Starfish and Coffee, ekscentričnu, tipično prinsovsku numeru. Među favoritima su se našle i numere poput klasika Personal Jesus grupe Depeche Mode i Tainted Love dua Soft Cell, dok se Don’t Get Me Wrong benda Pretenders blago oslanja na rokenrol. Ipak, ritmičnost i zarazna energija mnogih ovih pesama svedoče o Smitovoj ljubavi prema muzici koja vas tera da se pokrenete – čak i kada su teme pesama tamnije ili neuhvatljive.

Omiljene pop pesme Roberta Smita iz osamdesetih:

ABC – The Look of Love
Bananarama i Fun Boy Three – It Ain’t What You Do It’s the Way That You Do It
Kate Bush – Cloudbusting
Depeche Mode – Personal Jesus
The Human League – Human
Chaka Khan – I Feel For You
Mel i Kim – Respectable
The Pretenders – Don’t Get Me Wrong
Prince – Starfish and Coffee
Soft Cell – Tainted Love