Veštačka inteligencija menja muzičku industriju: Između kreativnosti, autorskih prava i borbe za zaradu
Veštačka inteligencija sve snažnije menja muzičku industriju, od načina na koji nastaju pesme do njihove distribucije, promocije i monetizacije. Dok jedni u ovoj tehnologiji vide novi alat za kreativno izražavanje, drugi upozoravaju na ozbiljne probleme u vezi sa autorskim pravima, identitetom izvođača i budućnošću muzičkog stvaralaštva. Koliko je ova promena već uzela maha pokazuju i podaci prema kojima gotovo 40 odsto nove muzike uključuje veštačku inteligenciju.
Prema analizi alata SH Labs, koji je razvila platforma SubmitHub, tokom jula 2026. godine veštačka inteligencija korišćena je u 38,5 odsto od više od milion analiziranih pesama. Od toga je 23,2 odsto numera bilo u potpunosti generisano pomoću AI tehnologije, dok je još 15,3 odsto sadržalo elemente veštačke inteligencije koje su naknadno menjali ljudi.
Gotovo 40 odsto nove muzike već uključuje veštačku inteligenciju
Posebno zabrinjava podatak da 31 odsto pesama koje je sistem prepoznao kao AI-generisane nije bilo tako označeno. Istovremeno, platforma Deezer objavila je da je muzika generisana veštačkom inteligencijom dostigla više od polovine dnevnih objava na njenom servisu, što pokazuje koliko brzo raste količina takvog sadržaja.
Jedno od najvažnijih pitanja odnosi se na način na koji se AI modeli obučavaju. Kompanija Suno, čija tehnologija omogućava korisnicima da na osnovu tekstualnih instrukcija generišu muziku, priznala je da je za treniranje svojih modela koristila audio-sadržaje pribavljene sa YouTubea.
Suno priznaje da je koristio muziku sa YouTubea za treniranje AI modela
Velike diskografske kuće, među kojima su Universal Music Group, Sony Music i Capitol Records, tvrde da su za to korišćeni snimci zaštićeni autorskim pravima, bez odgovarajuće dozvole. Suno se brani tvrdnjom da takva upotreba predstavlja „fer korišćenje“, odnosno da se na taj način razvija novi proizvod koji sam po sebi ne mora da krši autorska prava.
Međutim, sudski spor koji je protiv Sunoa pokrenula nemačka organizacija GEMA završen je presudom protiv AI kompanije. Regionalni sud u Minhenu je 31. jula 2026. godine zaključio da je Suno nezakonito koristio muziku iz repertoara koji GEMA zastupa za treniranje svojih modela. Među delima navedenim u postupku našle su se pesme „Daddy Cool“ grupe Boney M, „Mambo No. 5“ izvođača Lou Bega i „Forever Young“ grupe Alphaville. Odluka je značajna jer otvara put strožijoj primeni autorskih prava u razvoju generativne veštačke inteligencije i ukazuje na potrebu da tehnološke kompanije pribavljaju odgovarajuće licence za korišćenje zaštićene muzike.
Sporovi se ne odnose samo na korišćenje postojećih snimaka, već i na mogućnost oponašanja identiteta muzičara. Jason Isbell, Guy Forsyth, Eduardo Calle i David Lowery iz grupe Camper Van Beethoven podneli su tužbu protiv kompanije Suno, tvrdeći da njena tehnologija omogućava generisanje muzike koja oponaša njihov prepoznatljiv zvuk i umetnički identitet bez njihove dozvole. Iako Suno tvrdi da ima zaštitne mehanizme koji sprečavaju korišćenje imena izvođača kao direktnog upita, muzičari navode da se te mere mogu zaobići. Njihov slučaj pokreće širu raspravu o tome da li umetnici treba da imaju kontrolu nad načinom na koji se njihov glas, stil i druge prepoznatljive karakteristike koriste u stvaranju nove muzike.
Pored pitanja autorskih prava, industrija se suočava i sa problemom lažnih reprodukcija i manipulacije sistemima za isplatu tantijema. Spotify je tokom 2026. godine uklonio više od 50 miliona pesama povezanih sa neželjenim sadržajem i AI spamom, nadovezujući se na ranije uklanjanje desetina miliona sličnih numera.
Velika količina automatski generisane muzike može da preplavi platforme, oteža pronalaženje novih izvođača i otvori prostor za zloupotrebe u kojima se veštački povećava broj reprodukcija radi ostvarivanja prihoda. Zbog toga se sve više pažnje posvećuje sistemima koji mogu da prepoznaju sumnjive aktivnosti i zaštite pravičniju raspodelu zarade među muzičarima.
Spotify je najavio i nove oznake koje bi trebalo da pomognu korisnicima da prepoznaju profile virtuelnih izvođača, odnosno AI persone koje se predstavljaju kao stvarni ljudi. Oznaka „AI Persona“ biće vidljiva na profilima, u rezultatima pretrage i pored pesama na plejlistama. Važno je, međutim, razlikovati virtuelnog izvođača od stvarnog muzičara koji koristi veštačku inteligenciju kao pomoć u stvaranju muzike. Spotify zato razvija i funkcije koje umetnicima omogućavaju da otkriju kako su koristili AI u procesu stvaranja. Cilj ovih mera nije nužno zabrana tehnologije, već veća transparentnost i mogućnost da slušaoci sami odluče kakvu muziku žele da podrže.
Različite platforme zauzimaju različite stavove prema ovom pitanju. Dok Spotify razvija sistem označavanja i pokušava da suzbije neželjeni sadržaj, Bandcamp je zabranio muziku napravljenu pomoću AI tehnologije.
Bandcamp zabranio muziku generisanu veštačkom inteligencijom
SoundCloud je, nakon kritika zbog ranijih odredbi svojih uslova korišćenja, pojasnio da će sadržaj korisnika koristiti za treniranje AI modela isključivo uz njihovu saglasnost. Istovremeno, kompanija je najavila mogućnost direktne prodaje muzike fanovima bez provizije, čime izvođačima želi da omogući dodatni izvor prihoda i neposredniju vezu sa publikom.
Pitanje zaštite ljudske kreativnosti sve više se postavlja i u svetu takmičarske muzike. Italijanski festival Sanremo u pravilniku za izdanje 2027. godine propisuje da pesme moraju ostati izraz ljudske kreativnosti.
Sanremo uveo pravila za AI: Pesme moraju ostati izraz ljudske kreativnosti
Veštačka inteligencija nije u potpunosti zabranjena, ali se ne sme koristiti na način koji zamenjuje ili narušava suštinski ljudski doprinos komponovanju, pisanju tekstova ili produkciji. Ovakav pristup pokušava da pronađe ravnotežu između korišćenja novih tehnologija i očuvanja autorstva, mada precizna granica između ljudskog i mašinskog doprinosa ostaje predmet rasprave.
U celoj priči postoji i druga strana problema: dok digitalne platforme pokušavaju da prepoznaju i uklone ogromne količine AI sadržaja, autorska prava muzičara koji nastupaju uživo i dalje nisu uvek adekvatno evidentirana. Pilot-istraživanje britanskih organizacija Music Venue Trust i Audoo analiziralo je 623 sata zvuka sa nastupa u manjim koncertnim prostorima tokom avgusta i septembra 2026. godine.
Tehnologija je uspela da poveže samo 21 odsto analiziranog zvuka sa poznatim pesmama ili muzičkim delima. To ne znači da je preostalih 79 odsto muzike bilo neregistrovano, jer sistem nije uspeo da prepozna ni deo drugih zvukova, ali rezultati ukazuju na poteškoće u evidentiranju repertoara i pravičnoj raspodeli autorskih naknada. U vremenu kada veštačka inteligencija omogućava proizvodnju muzike u ogromnim količinama, ostaje važno pitanje da li su sistemi za zaštitu i nagrađivanje stvarnih autora dovoljno pouzdani.
Veštačka inteligencija očigledno neće nestati iz muzičke industrije, ali pravila njenog korišćenja tek se oblikuju. Ona može da bude koristan alat za eksperimentisanje, produkciju i pronalaženje novih kreativnih rešenja, ali istovremeno može da posluži za neovlašćeno korišćenje tuđeg rada, oponašanje umetnika i manipulaciju sistemima koji određuju koliko će muzičari zaraditi.
Zato se rasprava više ne vodi samo oko toga da li AI muzika treba da postoji. Ključna pitanja postaju ko ima pravo da odobri korišćenje svojih snimaka za treniranje modela, kako označiti muziku nastalu uz pomoć veštačke inteligencije, ko kontroliše upotrebu umetničkog identiteta i kako obezbediti da autori dobiju pravičnu naknadu za svoj rad. Od odgovora na njih zavisi da li će veštačka inteligencija postati saveznik muzičara ili tehnologija koja će dodatno ugroziti njihov položaj u industriji.