Tue. Nov 30th, 2021

Dan kada je Bruce Dickinson postao heroj Sarajeva

Na današnji dan, 14.12.1994., u to doba bivši pevač grupe Iron Maiden, Bruce Dickinson, je s pratećim bendom Skunkworks održao koncert u Sarajevu.

U to doba grad je bio u neprijateljskom okruženju gotovo 1.000 dana i na njega je u proseku padalo između 2.000 i 3.000 granata na dan. Zamisao o koncertu neke svetske zvezde u opkoljenom Sarajevu se rodila kod časnika UN majora Martina Morrisa, a veliku pomoć je imao kod glavnog čuvara-vatrogasca Trevora Gibsona, takođe tada zaposlenog u UN-u koji se inače danas bavi muzičkom produkcijom. Pre Dickinsona u Sarajevo se usudila doći samo folk-heroina Joan Baez, 1993. godine, a pre nego što je Dickinson prihvatio, poziv je odbio sastav Motorhead. Tačnije, prihvatio, pa malo kasnije odbio.

Dickinson, gitarista Alex Dickson, basista Chris Dale i bubnjar Alex Elena su bili informisani o ratu u Bosni i Hercegovini, ali nisu bili do kraja svesni kako to stvarno izgleda u Sarajevu. “Stvarno nisam mislio da će nas pustiti da odemo u pravi rat… ali tamo je bilo mnogo više nego pravi rat. Bilo je zastrašujuće.”, rekao je Dickinson za Kerrang.

Ionako ludu zamisao su okolnosti učinile još luđom: Morrisov pretpostavljeni, general Michael Rose je zahtevao da se koncert otkaže zbog loših uslova transporta, no to više nije bilo opcija: Dickinson i njegov prateći bend su već bili u avionu na putu za Split, odakle su se kamionom organizacije Serious Road Trip (prvotno je bilo planirano helikopterom UN-a) uputili prema Sarajevu. “Kad si se zadnji put vozio kamionom na nastup?”, pitao je netko Dickinsona u vreme truckanja. “Mislim, 1980/81., dok sam još bio u Samsonu”, odgovorio je Bruce u filmu “Scream For Me Sarajevo“, vozeći se u jarko žutom kamionu koji je na ceradi imao motiv Ptice Trkačice (inače, vozila u vreme rata bi trebala biti što neupadljivije obojena).

Vožnja preko beskrajno hladnog Igmana (po noći i po “ničijoj zemlji”) je bila ogroman izazov, i pesme kao što su “Run to the Hills” i “Fear of the Dark” mogao je iskusiti na jedan naturalistički način, ali to je bio tek uvod u ono što će doživeti u Sarajevu: zamračenja, redukcije struje i vode, nestašice hrane, natpisi “pazi snajper”, susreti sa decom koja su izgubila svoje roditelje bile su slike ratnog Sarajeva.

“Došli smo u sirotište, bilo je dece koja nikad nisu videla gitaru. Malo smo zasvirali, bubnjar je zapljeskao u ritmu, a deca su “prepoznala igru” i pala kao pokošena, vrlo realno kako ljudi padaju kad su pogođeni. To je bila njima igra. Njima je pljeskanje bilo povezano s pucnjavom mitraljeza.”, rekao je još Dickinson za Kerrang. Tada dvadesetogodišnji Alex Elena je bio toliko šokiran situacijom da je ljudima koji su ga pitali za pomoć dao sav novac koji je imao sa sobom. Bruce je pak upitao jednog od lokalnih muzičara kako vežbaju u vreme kad nema struje. “Vežbamo duhom”, glasio je odgovor. “Moj Bože, verujem ti”, s poštovanjem je rekao Dickinson.

Koncert je bio održan u Bosanskom kulturnom centru, karte su bile besplatne, početak je bio zakazan relativno rano za sadašnje običaje, već u 18 sati. Pre Dickinsona su nastupile dve predgrupe, Almanah i Sikter, a set-lista ista kao i na završenoj evropskoj turneji.

1. Cyclops
2. 1000 Points of Light
3. Born in ’58
4. Gods of War
5. Change of Heart
6. Laughing in the Hiding Bush
7. Hell No
8. Tears of the Dragon
9. Shoot All the Clowns
10. Sacred Cowboys
11. Fire
12. Son of a Gun
13. Tattooed Millionaire

Sam koncert je, prema kazivanjima prisutnih (koja su objavljena u filmu “Scream For Me Sarajevo”) bio pun veličanstvene energije između izvođača i publike, a neki će čak naglasiti da je za njih, žitelje tada okruženog Sarajeva koncert Brucea Dickinsona i njegovih Skunkworksa označio kraj rata. Bio je to poslednji koncert na turneji kojom je promovisao svoj solo-album “Balls To Picasso”. Tada je na neki način “Tears of the Dragon” postala himna Sarajlija-metalaca.

Dickinson je posle priznao da mu je koncert u Sarajevu promenio način na koji je gledao na ljude, život i smrt, u svojoj biografiji “Čemu služi ovaj gumb” detaljno opisuje to putovanje, neke je doživljaje sa putovanja u Bosni opisao u pesmi “Inertia”. Alex Elena je izdao kolekciju fotografija ratom opustošenog Sarajeva, a Chris Dale je možda otišao najdalje – značajan deo svoje suvenirnice je prodao (ili još uvek) na eBayu u korist humanitarne fondacije koja pomaže deci Bosne i Hercegovine. Na neki način Dale je dao povod za snimanje filma “Scream For Me Sarajevo” kad je na stranici metaltalk.net u tri dela ispričao što je sve doživeo tokom tadašnjeg putovanja u glavni grad Bosne i Hercegovine, što je pak nadahnulo Jasenka Pašića na istraživanje i realizaciju ideje za dokumentarni film.

Svi su se akteri ovog događaja ponovo okupili u Sarajevu na 21. obeležavanju održavanja koncerta, 14.12.2015., a u novembru 2018. godine je donesena odluka da Bruce Dickinson postane počasni građanin Sarajeva, koju nagradu je primio prošle godine. U jednom danu heavy metal je nadjačao metal iz bombi, šrapnela, metaka i gelera.

Lepa vest je i ta da će film reditelja Tarika Hodžića biti prikazan u prime timeu BBC televizije 29. decembra u 21 sat.

Ekipa BBC-ja je ”Scream for Me Sarajevo” prvi put pogledala prošle godine na Berlinaleu nakon čega su počeli inicijalni dogovori da film bude prikazan i na televizijskom programu najveće medijske korporacije na svetu.

“Izrazili smo želju da film bude prikazan u decembru iz razloga što je tada godišnjica koncerta o kojem smo snimili film. Međutim, BBC je predložio termin kada je veliki broj Britanaca u svojim domovima, 29. decembar, kako bi što više građana imalo priliku da pogleda ovaj film. Smatramo da svakom Bosancu i Sarajliji ovakvo nešto predstavlja ponos. Prikazivanje ovog filma na BBC-ju je velika stvar. Posebno sam zahvalan kompletnoj ekipi koja je radila na ovom filmu, posebno Bruceu Dickinsonu koji je pristao da bude deo cele ove priče” – saopšeno je iz producentske kuće Prime Time.

 

Highwaystar Magazine radio