Fri. Apr 10th, 2020

Kaliopi : “Bato je više od pesme”

Makedonska pevačica Kaliopi, poznatija je samo kao Kaliopi, a najprepoznatljivija je po svojim pesmama “Rođeni”, “Kofer ljubavi”, “Evrovizijskoj” “Crno i belo” i “Melem”, između ostalih. Nakon oktobarske turneje po Bosni i Hercegovini, prvog novembra je krenula na turneju po Srbiji te za sada održala koncerte u Kruševcu, Jagodini, Kragujevcu, Beogradu 9. i Valjevu 10. novembra. Tokom njenog boravka u gradu odakle je naš magazin krenuo svoj put, odnosno u Valjevu, ukrali smo joj malo vremena i u veoma prijatnoj konverzaciji uradili smo intervju, koji vam predstavljamo u daljem tekstu.

HM : Pre svega želim da Vam poželim dobrodošlicu u Valjevo, pretpostavljam da ste već bili ovde, znam za vaše poznanstvo za Milanom iz Nevernih beba(Milan Đurđević – klavijaturista i osnivač Nevernih beba). Kako Vam se čini grad ?

Kaliopi : Da, tako je. Milan je moj veliki drug. Pa tu sreću sam imala da mi je Milan stvarno odvojio jedan dan onako da me sprovede kroz Valjevo i pokaže one glavne, bitne stvari što se Valjeva tiče koliko je god moguće. Ne može se sve videti za jedno popodne, ali to druženje sa njim i naravno ta njegova prisećanja kroz grad, susreti sa ljudima sa kojima je on odrastao bilo je stvarno nešto posebno – i hvala mu zato. Na kraju smo završili u kafani, i baš smo dobro jeli, mackali onaj sos i uživali u nekim malim i jednostavnim stvarima. Iako znam da Valjevo jednu veliku suštinsku priču i što se kulture i muzike odnosi. Mislim da je ovo grad sa velikom tradicijom, i možda ono što je najvažnije je da su odavde izašli veliki ljudi i napravili ogromne karijere i stvarno Valjevo može da bude ponosno na njih. A jedan među njima je naravno i Milan.

HM : Naravno, ipak je Milan imao velikog uticaja na kulturu ovog grada. Sinoć ste imali koncert u Beogradu, mi smo čuli da je bilo fantastično, a kako biste Vi to najpre opisali ?

Kaliopi : Ne volim da opisujem svoje koncerte, jer to je kao kad vas neko pita kako volite osobu koju volite. Jer to je samo jedan doživljaj koji traje tih par sati, sećanja na sve to su kroz neku emociju, kroz neki miris sounda koji smo pružili publici a ona je uzvratila nama jednom enormnom energijom. Stvarno, bilo je fenomenalno. Imali smo divnu publiku, publiku koja je došla da uzme nešto, da uzme deo nečega, ja sam to shvatila na samom startu kada sam izašla na pozornicu. Koncert je tako konceptiran da stvarno prvo napipavam puls publike – jer prosto publika stoji ispred mene. Jesu li gladni, žedni emocije, jesu li možda više slušateljski nastrojeni, jesu li spremni da surađuju pri interakciji koju pružim. Jednostavno celo vreme, i uvek kada kažem publika, je ona koja meni odredi kakva ću biti tokom koncerta, hoću li biti jača, blaža, energičnija, umerenija, ali emocija je ista, emocija je uvek ista. Jer muzika je ona koja diktira tempo, muzika pesme. Imam sjajan bend koji me fenomenalno prati, koji je ušao u srž suštine onoga što ja zamišljam pod živom svirkom, pod koncertnim penformansom. Jer meni nije samo pesma važna, nije samo muzika. Mi ne možemo uraditi show kakav danas publika ima prilike da vidi i čuje na svetskim koncertima jer to košta milione naravno, to su snažne produkcije. Ne mogu da im pružim to, ali ono što ja mogu da pružim ne mogu ostali koji imaju sve to, a to je emocija. Jer u pesmi, sve ono što gradimo tokom svih ovih godina sa Romeom Grillom stvarno je nešto posebno, i ja sam jako ponosna na to, na taj naš trezor pun pesama, hitova, evergrina, priča, hajmo reći više priča.

HM : Videli smo sinoć na koncertu da ste otpevali “Kesteni” od Aliste, koju ste ranije i studijski obradili, kao i “Makedoniju”, što je pretpostavljam malo, kako bih rekao, od srca. Šta želim da Vas pitam, to je da li postoji neka pesma za koju biste želeli da je vaša, a nije ?

Kaliopi : Rekla sam, to je Leonadova “Hallelujah” . Leonarda Cohena “Hallelujah”. Kada sam čula tu pesmu, ja sam pomislila Bože dragi, volela bih da je ovo bilo napisano za mene, da je ja po prvi put otpevam. Ali onda sam napravila jednu takvu verziju koju sam uokvirila jednim drugačijim aranžmanom i drugačijim pristupom, onako kako ja Hallelujah doživljavam i pevam je više za svoju dušu.

A što se “Makedonije”, grupe Time tiče to je jedna od možda legendarnih ex-Yu priča kada u vreme Jugoslavije se nisu puno pominjala imena republika u sklopu te SFRJ, svi smo bili SFRJ. I onda dođe grupa Time i napravi pesmu “Makedonija”. I to je bio stvarno izuzetak, ali meni znači puno jer danas kada pokušavaju da promene Makedoniju i ovako i onako, i ime, postoji ta pesma koja meni puno znači jer je stvarno jedan rock standard ex-Yu scene, nešto što je možda stvarno fenomenalno otpevano sve ono što Makedonija znači ne samo meni već svima nama. I to smo preradili na jedan naš način, ja sam stvarno pokušala da unesem malo drugog fazona unutra ali da to opet ostane to. Da ne diramo puno kao što smo “Kestene” obradili sa Romeom Grillom u sklopu projekta Radija S koji je radio “Zvezde pevaju zvezde”. Kada smo dobili ponudu, razmišljali smo sa Romeom ‘da, to mora da bude ipak pesma koja će nas dotaći na taj način da možemo da uradimo nešto što će imati naš pečat, a da opet ne iskrivimo priču koja je prethodno bila’. I kada smo slušali pesme koje su nam ponudili, koje su bile predlog sa Radija S, to su bile tri pesme, poslate meni i Romeu. Romeo je bio u Švajcarskoj, ja sam bila u Makedoniji i onda smo se čuli, i jednostavno jednoglasno smo rekli ‘šta ti misliš – šta ti misliš – Kesten – Kesten’. Tako da je to ispalo super, ispalo nam je fenomenalno, bilo je to stvarno jedno odlično iskustvo, meni se pesma jako sviđa naravno, ali svideo mi se aranžman Romea, kako je on to postavio. Ipak više u principu volim da pevam muške pesme, tako je bilo i sa Indexima, kada smo pevali Indexi i prijatelji.

HM : A šta Valjevo može da očekuje večeras ?

Kaliopi : Valjevo može da očekuje priču koju nosimo našom lokomotivom iz grada u grad. Lokomotiva – to je uslovno rečeno, to je ono što se ja trudim da nikad ne zamre među nama ljudima, emocija koju nosimo u našem koferu ljubavi. Napunjen je ful trenutno. Imali smo devet koncerata u Bosni i Hercegovini, sada smo krenuli sa srpskom turnejom, ovo će biti peti koncert u nizu i koncert je konceptiran kao jedan vremeplov. Krećemo prilično žestoko od samog starta, a onda nosimo ljude što kroz vreme, što kroz balade, što kroz brze pesme. Jednostavno, kao jedan barometar koji uvek raste. Emocije su glavni adut ovog koncerta, mislim da je publika totalno razoružana u tom pogledu, ali onako oberučke prihvaća to, predajem se(smeh). Predaju se oni nama, a mi ih definitivno vodimo kroz pesme za to vreme, kroz to što sami stihovi izgovore. Eto, meni je svaka pesma na svakom koncertu drugačije otpevana, i ja ne pamtim da sam ikada jednu pesmu otpevala isto. To je prosto neki fenomen, kao kad kažu ne postoji identičan čovek na planeti(smeh). Tako ja na koncertima. I moram stvarno da kažem da je energija koju imamo na sceni sa bendom posebna, uživamo svi u tome. Mislim da to publika oseća i upravo zato postižemo da dižemo prašinu sa svim koncertima, da ljudi još dugo, dugo govore o tom koncertu, da žive sa tim, prepričavaju ga, kao da su pogledali neki dobar film u bioskopu.

HM : Kada smo malopre pomenuli Kestene, to je nešto svežije od Vas, i još ste objavili dve pesme prošle godine. Da li možemo očekivati možda još nešto novo ?

Kaliopi : Da, tako je. Pa da, zato što ova godina i ona prošla su stvarno bile koncertne godine, jako smo puno svirali i sviraćemo i dalje jer ja obožavam da radimo koncerte. Ali svaki slobodan trenutak ulazimo u studio i sa Romeom Grillom radimo na novom materijalu, snimamo nove pesme. On je neumoran, dok ja radim koncerte, on je u studiju i radi, i eto čekam da me obraduje. Mislim da uskoro kada se ovi koncerti stišaju i budem imala malo duži period koji je slobodan, ulazimo u studio i uskoro će publika moći da uživa u novim pesmama.

HM : I kao poslednje pitanje, svi mi smo kao mali imali neke uzore, i omiljene izvođače koji su nas gradili. Vaša muzika se može okarakterisati kao pop, ali definitivno ne kao čist, već sa dosta primesa rock i soul muzike. Na kojoj muzici ste Vi odrasli ?

Kaliopi : Ja možda imam i više rocka, soula i jazza, i ono što je moj Balkan oduvek i bio, jer ja kažem da sam dete Balkana. Ja to volim kod sebe, jer mi upravo taj Balkan daje jednu drugačiju draž svemu ovog što radim. Pop je sve ono što je popularno. Tako da, žargonski ja više pripadam drugoj ligi rock pevača. Jer kada sam bila malena devojčica moj prvi susret sa crnom tetom, kako sam je ja zvala, u jednom filmu američkom kojeg sad ne mogu da se setim imena, legendarni film. Na kraju filma u crkvi peva gospel hor, i jedna teta, crna teta koja se pojavljuje i krene da peva, i ja sam fascinirano gledala u televizor i slušala i otišla i zagrlila televizor. I moji svi su gledali šta je, a ja sam rekla “kad porastem hoću da budem crna”. To sam rekla – a to je bila Mahalia Jackson. I ja sam naravno bila fascinirana gospelom i tim pevanjem, dok se kasnije naravno slušalo najviše Deep Purple. Na tome sam odrasla, to je bilo vreme kada smo mi slušali rock muziku, a opet sa druge strane pop muzika, to je bilo ono što se zvalo San Remo i Evrovizija. To je nekako i bilo izbalansirano. Pa onda jaka Yu-rock scena koju smo imali u to vreme, to je stvarno bilo nešto posebno. A mi smo kao grupa Kaliopi krenuli baš tada, ceo album “Rođeni” miriše više na neki rock nego na pop, tako da.

HM : A opet, “Rođeni” ili “Bato”, kako ko voli da zove, ste otpevali sa samo 19 godina, ipak je to impresivna stvar.

Kaliopi : Da, impresivna zato što, niko nije mogao ni da nasluti. Možda samo jedino Romeo, jer Romeo uvek ima taj njuh, taj osećaj, on tačno zna koja pesma gde staje. Ali ipak, “Bato” je više od pesme, “Bato” je povezilac vremena i identifikacija zbog jedne suštinske životne misli. To je ono što je najfascinantnije.

HM : Želeo bih da Vam se zahvalim zato što ste pristali na intervju i da vam poželim sreću na svim predstojećim koncertima.

Kaliopi : Hvala, hvala vama. Radujemo se što sviramo u Valjevu, i čast nam je što smo došli u grad koji ume i zna da ceni sve što je kvalitetno.

 

I sada, nakon intervjua i koncerta, imamo samo da dodamo reči hvale za Kaliopi. Otvorena za saradnju, stalno nasmejana, pozitivna, vesela, što privatno – što na sceni. Njen koncert u trajanju od dva ipo časa je teško zaboraviti, odrađen maksimalno profesionalno i emotivno, čime je dokazala da zaista svaki put svaku pesmu otpeva drugačije. Turneju nastavlja za dve nedelje kada će tri dana za redom posetiti Kraljevo, Lazarevac i Pančevo – 28., 29. i 30. novembar, kao i Niš 14. decembra, a u međuvremenu će biti održan koncert u Pljevljima 20. novembra.